Sapaterova pobeda

On je ispunio svoja izborna obećanja od pre četiri godine i uverljivo pokazao kako se na novi način mogu organizovati tradicionalne strukture društva. Ali isto tako važan i odlučujući za njegov reizbor jeste novi stil koji je uveo u političku svakodnevicu. Uspešno je insistirao na tome da se politika vodi putem dijaloga. Pokazao je da politički protivnici nisu automatski lični neprijatelji. Nimalo jednostavan posao u zemlji čija je bipolarna stranačka scena sklona takvim stavovima. Veliki plus 47-ogodišnjeg Sapatera od samog početka bila je njegova uverljivost, što je itekako nedostajalo Špancima tokom vladavine konzervativaca.

Snaga leži u unutrašnjoj politici

Ipak sve to ne sme da prikrije činjenicu da Sapaterova snaga leži u unutrašnjoj i socijalnoj politici. Na spoljnopolitičkom planu nije prešao nivo diletanta visokog stila, dok na ekonomskom može biti srećan što pored sebe ima Pedra Solbesa, iskusnog i trezvenog ministra. Jer oslabljena španska privreda biće tema narednih meseci.

Ako bi cene i nezaposlenost rasli, socijalista bi mogao da ima problem. Koliko su ljudi po tom pitanju osetljivi, pokazala je poslednja kampanja. Mariano Rahoj, kandidat Narodne partije, nije imao nikakve šanse, sve dok nije otkrio ekonomiju kao temu izborne kampanje, približivši svoju partiju socijalstima. Ali njegova opoziciona partija nije ponudila ništa konstruktivno. Štaviše, uskratila je savez socijalistima u borbi protiv baskijske terorističke organizacije ETA, i umesto toga Sapaterov najgorči poraz, bestidno iskoristila u sopstvene svrhe. I to je kod većine birača loše prošlo. Istovremeno Španci traže da Sapatero reši i taj problem. Zato su mu i dali drugu šansu. Zaslužio ju je u svakom slučaju, sada mora da je iskoristi.