Sarajevo – samo sletna pista za Lavrova?
21. septembar 2018.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov boravi u zvaničnoj poseti Bosni i Hercegovini gde je preneo „čvrstu privrženost“ Rusije Dejtonskom sporazumu. Lavrov je nakon susreta sa članovima Predsedništva i ministrom spoljnih poslova Igorom Crnadkom u Sarajevu otišao u Banjaluku na susret sa predsednikom RS Miloradom Dodikom i srpskim šefom diplomatije Ivicom Dačićem.
Iako se uvažava diplomatska korektnost Moskve – Lavrov je prvo otišao u glavni grad, a tek potom u Banjaluku – poseta ruskog šefa diplomatije u Sarajevu uglavnom se tumači kao izraz ruske podrške Republici Srpskoj.
Politički analitičar Dževad Kučukalić smatra da predizborne posete visokih zvaničnika ovoj zemlji „nisu umesne“ jer otvaraju mogućnosti pogrešnog razumevanja i tumačenja stavova koji se tom prilikom iznose.
„Dodik bi najviše voleo da je Lavrov odmah došao u Banjaluku zaobilazeći Sarajevo. Lavrov je, međutim, iskusan diplomata iako je u ovom slučaju zbog osetljive predizborne situacije mogao izbeći dolazak u BiH. Posetu Lavrova nastojaće da iskoriste i Dodikovi politički rivali Mladen Ivanić i Igor Crnadak kako bi se dodvorili biračima u RS“, kaže Kučukaćič za DW.
„Ispada da je Sarajevo poslužilo Lavrovu samo kao sletna pista“, kaže naš sagovornik kritikujući najavu da će Lavrov sa Dodikom razgovarati o „bilateralnim odnosima“. „Razgovori o bilateralnim i međudržavnim odnosima vode se u glavnom gradu države, a ne administrativnom sedištu entiteta“, dodaje Kučukalić.
Analitičari podsećaju da ruski uticaj u ovom delu sveta nije bio toliko izražen dok je Zapad imao aktivniju ulogu u BiH. Ruska Federacija nije imala dovoljno kapaciteta da se značajnije suprotstavi uticaju Sjedinjenih Država i Evropske unije koji je na terenu bio osnažen i prisustvom jakih snaga NATO i Eufora.
Ako neće Zapad, hoće Rusija
Profesor međunarodnih odnosa Adnan Huskić kaže da sa smanjenjem prisustva Zapada u BiH, što se očitovalo i kroz postepeno povlačenje vojnih snaga, ruski uticaj u regionu postaje sve značajniji, a razlike u Veću za implementaciju mira u BiH, u okviru kojeg Rusija često ima „izdvojeno mišljenje“, sve izraženije.
„Jačanje ruskog uticaja u BiH ogleda se i u procesu privatizacije u RS gde ruski Gazprom postaje vlasnik značajnog dela entitetske naftne industrije. Sa preuzimanjem naftne industrije u ovom entitetu Rusija pojačava i politički uticaj u regionu, posebno u Srbiji i RS“, kaže Huskić za DW.
Uz smanjenje zapadnog i jačanje ruskog uticaja u BiH, skeptici dovode u pitanje zapadnu orijentaciju zemlje, odnosno njen put prema EU i NATO. Zato je važno ustanoviti u kojoj meri pojačani ruski uticaj i indolentnost Zapada mogu uticati na opredeljenje BiH.
„Rusija nikada nije krila da se protivi integraciji zapadnobalkanskih država u EU i NATO. Podržavajući vojno-političku 'neutralnost' BiH po uzoru na Srbiju, Rusija dovodi u pitanje i put ove zemlje ka EU. Tačnije, otvara se pitanje da li su evropske integracije nužno jedina opcija za BiH. Moskva u tom smislu još ne nastupa direktno i čini se da je zadovoljna zadržavanjem statusa kvo, ne samo u BiH nego i regionu“, kaže Huskić.
Rusko-turski odnosi i BiH
Posebno je pitanje može li novo rusko-tursko partnerstvo na globalnom planu uticati na sudbinu BiH. Politički uticaj Moskve i Ankare u regionu je nesporan. Naš sagovornik veruje da se članstvo Turske u NATO donedavno nije dovodilo u pitanje, što više nije slučaj nakon političkih nesuglasica Ankare sa novom američkom administracijom.
„Turska se do tih nesuglasica mogla smatrati pouzdanim saveznikom Zapada u BiH, odnosno u Veću za implementaciju mira. Međutim, jasno je da se Turska sada odmiče od 'zapadnih vrednosti' i biće zanimljivo pratiti kako će tursko-rusko 'savezništvo' uticati na odnose na Zapadnom Balkanu. Obe države imaju snažne veze u BiH – Moskva sa Banjalukom i RS, a Redžep Erdogan sa zvaničnom bošnjačkom politikom“, kaže Huskić.
Huskić napominje da je važno i to kako će se BiH postaviti ističući da ova država i region nisu uspeli da se afirmišu kao ravnopravan subjekt u međunarodnim odnosima. Kaže da su zbog aktuelnog nivoa emancipacije i političke kulture BiH i druge zapadnobalkanske države samo „objekti bez identiteta“.