Sarkozi bi da produži predsedavanje?

Francusko predsedavanje EU biće okončano 31. decembra. Ulogu predsedavajućeg preuzeće zatim Češka, čija vlada jedva da može da računa na većinu. Potom sledi Švedska - još jedna zemlja van evro-zone.

Francuski predsednik smatra da je finansijsku krizu moguće prevazići jedino ako zemlje iz Evropske monterne unije imaju mogućnost „da kažu šta imaju“.

„Bio sam iznenađen činjenicom da je sastanak koji sam organizovao bilo prvo zasedanje zemalja iz evro-zone te vrste od uvođenja evra kao zajedničke valute. Pored evra tu je i Centralna evropska banka, dakle imamo i zajedničku monetarnu politiku - ali mi ne raspolažemo tzv. evropskom ekonomskom vladom koja to ime zalužuje.“

Evropska ekonomska vlada

Zajednička „evropska ekonomska vlada“ je ono za šta se Sarkozi uporno zalaže. Drugim rečima, francuski predsednik zagovara veći uticaj zemalja evro-zone na finansijsku politiku EU. Za Sarkozija je to apsolutni prioritet:

„Kada kriza poprimi veće razmere, jasno je da jedan susret ministara finansija, problem ne može rešiti. Kada je toliko novca u igri, moraju se sastati lideri zemalja i šefovi vlada. Jer oni su demokratski odabrani predstavnici koji imaju legitimitet da donose važne odluke.“

Ko bi predsedavao tom unijom?

Sarkozi ne daje odgovor na pitanje ko bi predsedavao tzv. Unijom zemalja evro-zone, ali jasno da o tome takođe mora postojati saglasnost svih njenih članica. Da li francuski predsednik sebe vidi na toj poziciji, ako već ne može duže ostati na funkciji predsedavajućeg EU?

Zvanično, u sedištu Evropske komisije ne znaju za takve ambicije Francuza. U Briselu smatraju da je to mesto povereno Žan-Klod Junkeru, koji nije samo luksemburški ministar finansija već i premijer te zemlje.

„Potrebna nam je Evropa čiji će se glas bolje čuti“, poručio je Nikola Sarkozi, koji je očigledno glasnije govori od Junkera.