Saudijska Arabija izvoznik nafte i vehabizma

Kada je reč o interesima kraljevske porodice, čini se da Saudijskoj Arabiji ne ponestaje novca, navodi Gido Štajnberg, eskpert za ovu državu pri Fondaciji nauka i politika iz Berlina. „Saudijci svoj interes sprovode uglavnom uz pomoć novca ili obećanja o novčanim isplatama. To je vidljivo na primeru Egipta. Tamo se milionima dolara pomaže Vojni savet koji je preuzeo vlast nakon pada predsednika Hosnija Mubaraka. Saudijska Arabija pokušava da stabilizuje autoritarne režime i to ne samo u tradicionalnim konzervativnim kraljevinama poput Maroka i Jordana, nego i u zemljama gde se vojska dovodi na vlast.“

Saudijska Arabija ima uticaj i u Siriji

Saudijski vladari osim toga strahuju od šiitske manjine na istoku te zemlje, kojoj se prebacuje bliskost sa vladom u Teheranu. U Saudijskoj Arabiji su suniti većina i njihova vehabijska interpretacija islama, koja se na Zapadu obično naziva salafizam, praktično predstavlja državnu religiju. U međuvremenu se uticaj vehabija proširio i van granica zemlje, mada vladajuće strukture, bar zvanično, nastoje da priguše ekstremizam. „To je sada posebno vidljivo u Egiptu i Tunisu, ali mi se čini da se uticaj oseća i u Siriji“, kaže Štajnberg

Vehabije ostvaruju svoj uticaj i izvan arapskih država – još od šezdesetih godina prošlog veka ulažu mnogo novca u širenje svog viđenja islama. Prvenstveno tamo gde im se ne pruža veliki otpor, a to su Zapadna Afrika, Jugoistočna Azija, ali i Evropa.

Terorističke struje nastaju u krugovima salafista?

Saudijski kralj sebe opisuje kao „zaštitnika svetih gradova“, odnosno Meke i Medine, kako bi i to iskoristio kao legitiman razlog svoje vladavine. Sa druge strane medalje su terorističke struje, koje nastaju isključivo u krugovima salafista.

U Siriji, gde je politikom dominirala alavitska manjina, uticaj Saudijaca je ostao vrlo mali. Jedan od razloga je taj što je Sirija saveznik Irana. Nije čudo što saudijsku podršku sada imaju pobunjenici, a ne režim sirijskog predsednika Asada. Time je Sirija postala poprište geopolitičkog sukoba Saudijske Arabije i Irana u Persijskom zalivu, kaže Tomas Demelhuber, profesor za Univerziteta u Hildeshajmu. „Režimi obe zemlje imaju cilj da prevashodno sebi obezbede dugu vladavinu, a da spoljnopolitički postanu dominantne sile u regionu.“

Kao veliki proizvođač nafte, Saudijska Arabija je isuviše važna da bi Evropa i SAD kritikovali njenu vladu. Sve dok bude tako, a Rijad bude raspolagao milijardama od prodaje nafte, ta vlada će imati mnogo prostora za svoje političko delovanje.

Autori: Ane Almeling / Mehmed Smajić
Odg. urednik: Jakov Leon