Saudijske sudije nemaju milosti

Kazna je bila oštra, ali prema mišljenju nekih, ne i dovoljno oštra. Raif Badavi na svojoj je internet-stranici „Saudijski liberali“ kritikovao vodeće saudijske duhovne vođe i ulogu islama u javnom životu zemlje. Sudija ga je optužio za „vređanje vere“, „ismevanje islamskih zvaničnika“, kršenje „granica poslušnosti“ i, na kraju, za „apostaziju“, napuštanje vere. U Saudijskoj Arabiji se to kažnjava smrtnom kaznom. U julu 2013. Badaviju je izrečena presuda: 600 udaraca bičem i sedam godina zatvora. Badavi je podneo žalbu. U julu ove godine, sudija je izrekao novu presudu: hiljadu udaraca bičem i deset godina zatvora! A pored toga i novčana kazna od oko 195.000 evra.

Badavijeva sudbina nije usamljen slučaj. U Saudijskoj Arabiji se kritičarima verskog establišmenta i aktivistima koji se bore za ljudska prava stalno izriču drakonske kazne. U julu 2014. jedan sud je aktivistu Valida Abu al-Kaira osudio na 15 godina zatvora. Prema izveštaju organizacije za ljudska prava „Amnesti internešnel“, sudije su ga proglasile krivim, između ostalog, za sledeće: „neposlušnost prema vladaru“, „pokušaj dovođenja u pitanje legitimnosti kralja“, „narušavanje ugleda države komuniciranjem sa međunarodnim organizacijama“, „prikupljanje, čuvanje i slanje informacija koje ugrožavaju javni red“. Valid Abu al-Kair je borac za ljudska prava koji radi kao advokat. Jedan od njegovih najpoznatijih klijenata bio je: Raif Badavi.

Velika sloboda u interpretaciji zakona

Al-Kairov sudija se u obrazloženju presude pozvao na novi antiteroristički zakon. On, međutim, u trenutku kada je protiv Al-Kaira podignuta optužnica još nije ni bio na snazi. Pravosnažan je postao tek u februaru 2014. i trebalo je da državi omogući suzbijanje „terorističkih zločina“. Pod tim saudijsko pravosuđe podrazumeva i sledeće delikte: „pokušaj ometanja javnog reda države“, „destabilizovanje bezbednosti stanovništva ili države“, „ugrožavanja nacionalnog jedinstva“ ili „narušavanje ugleda države“. Saudijske sudije mnoge presude baziraju na tim pojmovima, a oni ostavljaju veliki manevarski prostor za interpretaciju.

U prethodne dve godine povećan je broj saudijskih aktivista za ljudska prava i blogera koji su osuđeni na visoke zatvorske kazne. Na taj način saudijske vlasti snažno ograničavaju slobodu medija. Na aktuelnoj rang-listi slobode medija, Saudijska Arabija zauzima 164. mesto od ukupno 180 zemalja koje se nalaze na listi „Reportera bez granica“. Saudijska Arabija prednjači i po broju smrtnih kazni. „Amnesti internešnel“ navodi da je u toj zemlji tokom 2013. pogubljeno najmanje 79 osoba, a u ovoj godini, do sada, šezdeset.

„Vređanje vere“

Smrtna kazna izriče se pre svega ubicama i trgovcima drogom, ali ona može da bude izrečena i u slučaju takozvanih „verskih zločina“. Tako je sredinom oktobra na smrt osuđen šiitski propovednik Nimr Bakir al-Nimr. On je optužen za pozivanje na „versko nasilje i organizovanje demonstracija“, kao i za „neposlušnost prema kralju“.

Tom presudom šalje se određeni signal, objašnjava Beno Projšaft, stručnjak za islam koji predaje na Univerzitetu u Minsteru i koji se bavi prvenstveno arapskim monarhijama: „Presuda pokazuje da se neće trpeti nikakva previranja niti revolucionarne tendencije u bilo kom obliku.“

Mnoge sudske presude izrečene su za dela koja su klasifikovana kao „verski zločini“. To ne bi trebalo da čudi, kaže Projšaft. Saudijska kraljevska kuća svoj politički legitimitet crpi iz uloge čuvara islama i zaštitnice svetih mesta. Na tom obrazloženju, ona bazira nacionalno i internacionalno lidersku ulogu u sunitskom svetu. „Svaka kritika vere je, iz perspektive kraljevske kuće, i kritika njenog načina vladanja“, kaže Projšaft.

Katastrofalno stanje ljudskih prava nemačku spoljnu politiku stavlja na velika iskušenja. „Saudijska Arabija je strateški i ekonomski gledano veoma važan međunarodni faktor, ali odnosi s njom opterećeni su teškim kršenjima ljudskih prava i smrtnom presudom“, kaže Ralf Miceniš, poslanik socijaldemokrata u Bundestagu i član dvaju parlamentarnih odbora – za spoljnu politiku i za ljudska prava i humanitarnu pomoć. „Takva situacija, naravno, otvara teška pitanja koja se ne smeju ignorisati, već se o njima mora otvoreno razgovarati“, zaključuje nemački političar.