Scena u Srbiji: „Mi umetnici umiremo iznutra“
17. mart 2021.
Na početku pandemije su nas zabavljali, ohrabrivali, budili nadu. Držali su „onlajn-koncerte“, svirali na balkonima, izvodili horske kompozicije u „Zumu", baletske koreografije… A onda, odjednom, kao da je sve utihnulo. Opšti utisak je da pandemija korona-virusa predugo traje i da joj se ne nazire kraj. Sve to i umetnicima polako „reže krila“ kreativnosti.
- pročitajte još: Umetnost i korona-virus: koncerti na društvenim mrežama
Prošlo je godinu dana otkako je u Srbiji uveden prvi lokdaun, odnosno vanredno stanje, koje je trajalo od marta, do juna prošle godine. Mali predah za leto, a onda opet u septembru, ali nešto blaži.
Strah od budućnosti
No, mnogo veći problem od samog lokdauna predstavlja naravno sama bolest koja udara podmuklo. Tako je krajem godine pogodila i Jelenu Kocić. Hornistkinja Simfonijskog orkestra RTS-a zarazila se korona-virusom i obolela. „Ne znam ni sama gde. Najverovatnije u liftu, iako sam uvek nosila masku“, priča ona za DW.
Virus je udario svom snagom i preti da joj ugrozi egzistenciju. Pitamo je da li se plaši da više neće moći da svira, s obzirom na to da je preležala tešku upalu pluća s obe strane? „Da, realno da. Korona je ostavila mnogo posledica. Teško dišem, imam dosta visok pritisak. Šest meseci ne smem ništa teško da radim, u šta spada i vežbanje horne. I zaista se plašim šta će doneti budućnost, generalno u umetnosti, a posebno za mene lično“, kaže u razgovoru za DW.
„Pomažu nam roditelji penzioneri“
Oni koji su do sada imali sreće da ih bolest zaobiđe se opiru, bore...
„Dovijamo se kako znamo i umemo. Mi radimo, mi stvaramo, mi smo stalno u kontaktu. Pišemo nove tekstove, projekte, kreiramo nove materijale. Zaista se borimo. Nije da sedimo i čekamo da nas neko pozove da igramo predstavu“, priča za DW Sanja Krsmanović Tasić, samostalna umetnica, koreografkinja, rediteljka i glumica. „Ono što moram da kažem i što je najtužnije, jeste da mi umetnici, izvođači, glumci i ostali, mi prosto umiremo iznutra. Ako mi ne prikazujemo našu umetnost pred živom publikom, to je strašan osećaj.“
- pročitajte još: Umetnici i umetnost snalaženja
Rastužuje je, kaže, i to što je od nekoliko svojih prijatelja igrača i glumaca čula da „žele da promene profesiju“. Jer, situacija je jako teška. „Krckamo ili neke rezerve ili prihvatamo pomoć svojih najbližih, roditelja koji su u penziji.“
Umetnici u Srbiji su izgleda osuđeni na takvu vrstu pomoći, s obzirom na to da se država nije baš polomila da im pomogne. Početkom prošle godine je, nakon pritiska javnosti i umetničkih udruženja, država Srbija preko Ministarstva kulture dodelila jednokratnu pomoć u visini 90.000 dinara, za tri meseca po 30.000 dinara. Ta pomoć je otišla na žiro-račune samostalnih umetnika koji su članovi umetničkih udruženja.
Di-džejevi prodaju povrće
No, šta je sa onima koji su „nevidiljivi“ i koji nemaju svoja udruženja. Marko Milićević (Gramophonedzie) kaže da su mnoge njegove kolege Di-džejevi prošle godine prodavali povrće koje su uzgajali na placevima i tako bi zaradili neki dinar. Što se nastupa tiče, kaže: „Ja sam imao poslednji nastup za novu godinu (2019/2020), i hteo sam da napravim malu pauzu do marta, aprila, pa onda da krenem ponovo. Međutim, to je bila greška“, kaže smejući se, a nije mu do smeha. Jer, otada nije imao živi nastup.
Zbog toga su muzičari, kojima su se pridružili i fotografi, protestovali pre neki dan ispred Skupštine Srbije. Oni su zahtevali rešavanje osnovnih životnih pitanja, jer su, navode, tokom proteklih godinu dana ostali bez primanja i mogućnosti da privređuju. Nosili su transparente gradova iz kojih dolaze, kao i natpis: „Mi na život bez muzike ne pristajemo“.
„Evropa u gostima 2021.“
Jedna od onih koja na takav život takođe ne pristaje i prkosi pandemiji, lokdaunu i vanrednom stanju i pokušava na sve načine i dalje da radi, da ostvaruje kontakt s publikom, jeste i Katarina Aleksić, prva violina Simfonijskog orkestra RTS-a. Za DW kaže da je bila i jeste zgrožena zatvorenim granicama u Evropi. Ističe kako nije bila u „kategoriji bitnih zanimanja“ tako da, kao i mnogi drugi građani Srbije, nije mogla da putuje u zemlje Evropske unije.
„Otkazano mi je sigurno desetak gostovanja“, kaže koncert-majstor Simfonijskog orkestra RTS-a za DW. Istovremeno su građani EU mogli bez problema da dolaze u Srbiju. „Tako se rodila ideja da uradim projekat ‚Evropa u gostima 2021'. Kad ne možemo mi u Evropu, hajde da dovedemo Evropu kod nas“, kaže. „Napravila sam plan i već u novembru su održana dva koncerta.“
„Nisam htela da napustim brod koji tone“
Evropa Katarine Aleksić je u gostima i ovih dana u Srbiji. Ansambl „Holand Barok“ je u okviru projekta održao sinoć (16.3), zajedno sa ansamblom „Beogradski barok“, prvi koncert u Crkvi Svetog Jurja na Petrovaradinu, a večeras (17.03.) zvuci barokne muzike trebalo je da ispune dvoranu Ilije M. Kolarca u Beogradu. Međutim, koncert je na osnovu odluke Kriznog štaba za suzbijanje pandemije donete ove srede otkazan.
Katarina Aleksić naglašava da je od samog početka radila na pronalaženju rešenja: „Nisam htela da napustim brod koji tone“.
I Sanja Krsmanović Tasić smatra da je „u ovom vremenu strašno važno da se očuvamo, i to ne samo zdravstveno, već da očuvamo svoje umetničko biće. Jer, ova situacija nas uništava i to ne samo u materijalnom smislu.“
Ima i onih umetnika koje korona kriza nije toliko teško pogodila, s obzirom na bum koji se dogodio pre nekoliko godina u produkciji televizijiskih serija u Srbiji i koji ne jenjava. Glumac Igor Filipović kaže da on lično nema toliko problema i da ima posla preko glave: „Ali, otkako je krenula kriza ja ne prestajem da razmišljam o ljudima koji svoju egzistenciju vezuju za živi nastup: glumci, baletski igrači…“
„Vlast na Neptunu, a mi na Zemlji“
Ono što ga užasava je to što se „u vreme pandemije u akutnoj formi vidi jedna vrsta površnog odnosa administracije prema svojoj populaciji“. „Ova pandemija meni saopštava da država mora da ima personalniji odnos prema svojim građanima. Zapanjujuća je činijenica koliki je jaz između administracije i građanstva. Tu nema susreta. Mi ne znamo jedni za druge. Oni žive na Neptunu, mi živimo na Zemlji“, kaže Filipović.
A da li Ministarstvo kulture ima plan, kako da izvuče umetnost i umetnike iz krize, na to pitanje DW iz Ministarstva, koje je sada pod dirigentskom palicom Maje Gojković, do trenutka objavljivanja ovog teksta nije stigao nikakav odgovor.
- pročitaje još: Aj Vejvej: Ljudi će baciti maske i zaboraviti koronu
Dok neka rešenja ne stignu, umetnicima ostaje da se bore ili da strahuju, kao i Jelena Kocić sa pitanjem da li će nakon 25 godina profesionalnog rada moći ikada više da uzme instrument u ruke.