Sećanja na holokaust

Za muzički deo sećanja, pobrinula se prva jevrejska kantorka u Evropi, Avitali Geršteter. Ona je pevala stihove pesme koju je 1944. godine u Aušvicu napisala književnica Ilse Veber, koja je kasnije ubijena. Nacisti su takođe ubili i celu porodicu češke novinarke i književnice Lenke Rajnerove. Ona važi za jedinog živog predstavnika poznate literarne praške scene na nemačkom jeziku koja je prekinuta ulaskom Nemaca.

Jevreji nisu smeli da postoje

Lenka Rajnerova nije mogla iz zdravstvenih razloga da se odazove pozivu da povodom sećanja na holokaust govori pred Bundestagom. Njen govor je pročitala glumica Angela Grinden. Sećanja jedne, u međuvremenu devedesetjednogodišnje žene, koja je preživela holokaust počinju ulaskom Nemaca 1938. godine:

"Od toga dana Jevreji više nisu smeli da idu trotoarom. U parku nisu smeli da sednu ni na jednu klupu. Nisu smeli da koriste prevozna sredstva, nijedan javni telefon. Nisu smeli da uđu u glavnu poštu, a kamoli u bisokop. Oni zapravo nisu smeli ni da postoje."

Treba razumeti medjusobne različitosti

Posle rata se Lenka Rajnerova zalagala na razne načine za pomirenje Čeha i Nemaca, između ostalog i tako što je osnovala Kuću literature. Verovala je da su užas fašizma i genocid najvećim delom prošli:

"Verujem da bi trebalo mnogo više da razumemo različitosti ogromnog broja ljudi na našoj Planeti da se nešto slično kao Drugi svetski rat ne bi ponovilo. Da bismo na vreme i temeljno pristupili jednoj takvoj nesreći, kao što je u poslednje vreme terorizam."

Predsednik Bundestaga Norbert Lamert je posle toga rekao:

"Zajednički ćemo se odlučno suprostaviti svakom nastojanju da se ignoriše, omalovažava, potkopava ili otvoreno napada naša današnja demokratija i prava koja ona sobom nosi."

Lamert je posebno istakao:

"Sramotno je da u našoj zemlji policija mora da čuva od napada jevrejske institucije. Antisemitizam, rasizam i neprijateljstvo prema strancima su još uvek ozbiljani problemi. Problemi koje Nemačka neće trpeti," rekao je predsednik Bundestaga.