Sećanje na „afričkog Če Gevaru“

Šesnaest imena nalazi se na privremenoj listi kandidata na predstojećim predsedničkim izborima u Burkini Faso, među njima i Benevende Sankara. On je predstavnik stranke „Udruženje za preporod“ koja je u znaku Tomasa Sankare, bivšeg predsednika ubijenog pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima pre 28 godina. Ali i dan danas to ime u Burkini Faso izaziva strahopoštovanje.

Predsednik – ubica?

Pokušaji da se nakon toliko godina razjasne okolnosti pod kojima je Sankara izgubio život, do sada nisu uspevali. Blez Kompaore, koji je do 2014. bio predsednik, nije se baš preterano trudio da se razjasni smrt njegovog prethodnika. Jamba Malik Savadogo, nekadašnji saradnik Sankare, smatra da je takvo ponašanje dokaz da je Kompaora upleten u ubistvo legendarnog predsednika. U razgovoru za DW on ga čak naziva ubicom. Kompaore je svog dugogodišnjeg prijatelja Sankaru 15. oktobra 1987. svrgnuo s vlasti. U sukobima između vođa puča i Sankareove garde, predsednik je ubijen i na brzinu sahranjen, zajedno sa 12 saradnika. „Već 27 godina se borimo da se pokrene proces kojim bi razjasnile okolnosti njegove smrti. Želimo da znamo ko ga je i zašto ubio“, kaže Savadogo za DW.

Harizmatičan i skroman

U delu sveta u kojem predsednici neretko pučem dolaze na vrh države, 1983. se i Tomas Sankara tako domogao vlasti. Ali za razliku od mnogih diktatora Crnog kontinenta, Sankara je bio inteligentan, harizmatičan i skroman čovek. Nakon dolaska na vlast, rasprodao je vladin luksuzni vozni park i naterao svoje ministre da na posao dolaze u najjeftinijem automobilu u Burkini Faso – Renou 5. Predsednik je javnosti predstavio svoje imovinsko stanje, koje je u potpunosti odgovaralo imovinskom stanju mnogih stanovnika, jedne od najsiromašnijih zemalja sveta. „Ono što je Sankaru krasilo, to je bila njegova autentičnost“, kaže Savadogo.

Zemlja ponosnih

Do 1984. ta zemlja na zapadu Afrike zvala se Gornja Volta. Nakon dolaska na vlast, predsednik Sankara preimenovao ju je u Burkinu Faso, što u prevodu znači „zemlja ponosnih“. Iako mu je kubanska revolucija uvek bila inspiracija, Sankara se nije libio da oštro kritikuje uslove u zemlji Fidela Kastra. Odmah nakon dolaska na vlast, Sankara je sproveo nacionalizaciju poljoprivrednog zemljišta, investirao u zdravstvo i obrazovanje. Pokrenuo je borbu protiv gladi u toj pustinjskoj zemlji, borio se za prava žena, zabranio genitalno obrezivanje i poligamiju.

„Vođe revolucije mogu se ubiti, ali ne i njihove ideje“

Svojim pomalo neortodoksnim političkim metodama i radikalnim odlukama, Sankara je stvorio i niz suparnika i neprijatelja. U sećanju su ostali i njegovi nedemokratski postupci kada je reč o sindikatima. Ali on je za mnoge i dan-danas simbol socijalnih pomaka u toj afričkoj zemlji.

Nakon njegove smrti, celokupna njegova porodica bila je prisiljena da napusti zemlju. Blez Kompaore se na vlasti se zadržao punih 27 godina, ali kada je promenom ustava sebi hteo da omogući još jedan mandat, u „Zemlji ponosnih“ je došlo do pobune. Mnogi su više demokratije i slobodne izbore tražili pod sloganom, pod kojim se Sankara oprostio od svojih sledbenika „Vođe revolucije mogu se ubiti, ali ne i njihove ideje“.