Sećanje na bezbrižnija vremena

Za vreme bivše SFRJ živelo se bezbrižnije i sa više stila – utisak je većine posetilaca čiji se uzrast kreće od tri do 80 godina. Na izložbi se mogu videti odeća, nameštaj tipičnih dnevnih soba i kancelarija, nekadašnje učionice i fiskulturne sale, predmeti dizajnirani po ukusu prošle epohe, ambalaže za prehrambene proizvode, koji gotovo kod svih bude izvesnu nostalgiju. To potvrđuje i jedan 73-godišnji Beograđanin: „Mi smo savremenici svega ovoga i puno emocija vezuje nas za ovo što smo videli… Nisam bio komunista, niti sam bio iz komunističke porodice, ali moram da kažem da se onda živelo mnogo srećnije i lepše, nego sada.“

Mada su gotovo 50 godina mlađi od našeg sagovornika, dvoje dvadestogodišnjaka posle izložbe zaključuju da je trebalo da se rode nekoliko decenija ranije: „Izložba je super. Oduševljeni smo, a moja devojka i ja smo definitivno zaključili da smo rođeni u pogrešno vreme – trebalo je da budemo rođeni 60-ih godina. Ne znam da li se živelo bolje, ne glorifikujem bivšu Jugoslaviju, ali to vreme me privlači zbog mode i stila života.“

Činjenica je da se lepo živelo

Izložbom se podseća na muzičku scenu, uspehe fudbalskih i košarkaških reprezentacija bivše zemlje, najznačajnije dnevne listove i nedeljnike, a posebno mesto zauzima pasoš SFRJ. Bivša država omogućavala je bolje uslove za školovanje i zaposlenje, a nekadašnje vreme sa sobom je nosilo manje stresa, kažu dve sredovečne Beograđanke.

„Emotivno sam vezana za bivšu Jugoslaviju. Da, mislim da se nekada živelo bolje, prosto jer se živelo smirenije. Činjenica je da su sada potpuno druga vremena, ali sigurnost koju smo tada imali, sasvim je drugačija nego danas“, objašnjava jedna, a njena prijateljica dodaje: „Nekada smo bili obezbeđeni, ali pitanje koje se postavlja jeste da li je cena toga bila da neko drugi kasnije to mora da otplaćuje… Ipak, činjenica je da se lepo živelo. Lepo je što imamo te uspomene“.

Izložba putuje po regionu

Prvi deo izložbe bio je otvoren u julu i tada ju je posetilo 40.000 ljudi, a veliki broj posetilaca i drugog, proširenog dela, navodi na zaključak da posećenost ni ovog puta neće biti manja. Odakle ideja da se takva izložba organizuje, za DW objašnjava jedan od glavnih organizatora izložbe, Uroš Radulović:

„Zaključili smo da se na ovim prostorima svima uvek čini da je ono što se trenutno živi – najteže vreme. Zato smo počeli da razmatramo koja su to vremena bila najlepša i shvatili smo da je lep bio period od 50-ih do 90-ih godina tj. vreme uspona i razvoja Jugoslavije. Izložba je u prvoj fazi izazvala mnogo emocija kod ljudi i nadam se da će tako biti i ovog puta“.

Posle jula, prvi do izložbe gostovao je u Sloveniji, a drugi deo verovatno će naredne godine biti postavljen u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj. Mada naglašava da se ni na koji način ne veliča bivša zemlja, Radulović ne negira da izložba može pobuditi nostalgiju za bivšim vremenima. „Izložba jeste nostalgična na neki način. Ali, to je potpuno subjektivan doživljaj, nije nam to bio cilj. Cilj je bio da se prikaže život običnog čoveka u tom periodu, bez ikakvih zaključaka i političkih konotacija.“

O tome svedoči i jedna od pisanih poruka na izložbi u kojoj se navodi: „On, prosečan Jugosloven, ponekad je bio građanin pokorni, a ponekad samoupravljač, ali se osećao kao građanin sveta.“

Autorka: Una Sabljaković, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković