Senzori informišu o zdravstvenom stanju ljudi

Jedna od zanimljivosti ovogodišnjeg sajma su svakako najsavremeniji senzori koji se mogu postaviti na telo pacijenta ili u stanove starih i bolesnih ljudi. U slučaju da se njihovo zdravstveno stanje naglo pogorša, uz pomoć tih senzora služba hitne pomoći ili dežurni lekar istog trenutka su o tome obavešteni. Jerg Otenbaher iz firme Movisens objašnjava da ti senzori prate otkucaje srca, brzinu pokreta i prenose informaciju o mestu na kome se pacijent nalazi. Kada zabeleže nešto neuobičajeno, posredstvom blutut-a, senzori šalju podatke na "pametni telefon" i ukoliko se otkrije da se zdravstveno stanje pacijenta pogoršava, na njegov mobilni telefon počinju da stižu poruke. Pacijentu se postavlja pitanje da li je izložen stresu, šta trenutno radi, čime je trenutno uposlen. Jerg Otenbaher kaže da su ta pitanja prilagođena trenutnom stanju pacijenta. Izmerene vrednosti i pacijentove odgovore može uživo da prati i doktor.

Još uvek se ne koristi

Novi izum sa senzorima doktori još nisu počeli da koriste, na njegovom usavršavanju još uvek rade naučnici, psiholozi i drugi stručnjaci. Inače, ovi senzori mogu da se postavljaju i na podove u kućama, kaže Roland Gerlic sa Instituta za tehnologiju iz Karlsruea i objašnjava da senzori registruju ako pacijent padne na zemlju i o tome obaveštavaju hitnu pomoć.

Klima-jakna

Na institutu u Karlsrueu takođe se pravi i jedna specijalna jakna, koja reguliše telesnu temperaturu. Policajci i pripadnici drugih službi često moraju na visokim temperaturama da nose zaštitnu odeću što u nekim ekstremnim slučajevima moža da izazove i toplotni udar. Sa ciljem da se to spreči, profesor Vilhelm Štork izmislio je tu klima-jaknu, koja se sastoji od senzora, pakete sa beterijama i ventilatorom. „Jakna ima dva sloja i uz pomoć ventilatora se iz unutrašnjeg dela jakne izbacuje vruć vazduh, a kroz drugi otvor sa strane na površinu tela dolazi svež, kaže profesor Štork. Krajem sledeće godine klima-jakna će se pojaviti na tržištu. Njena potrošnja je samo 0,1 odsto energije koju troše rashladni uređaji. Dakle, ne samo da hladi, već i štedi struju.

Autori: J. Bruk / B. Rabrenović

Odg. urednica: I. Ivanović