Separatističke težnje Gagauzije

Autonomnoj teritorijalnoj jedinici Gagauziji, područje na jugu Republike Moldavije, Evropa je dosta daleko. To se jasno pokazalo početkom prošle godine kad se na referendumu 98 odsto stanovništva izjasnilo za približavanje Ruskoj Federaciji. Jedna nedavno sprovedena anketa je pokazala da se tek nešto više od dva posto stanovnika Gagauzije izjašnjava za EU Sporazum o pridruživanju s Republikom Moldavijom, dok uverljiva većina priželjkuje carinsku uniju s Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Na tom području živi oko 160 hiljada ljudi, većina njih su Gagauzi, hriščanski pravoslavni narod turskog porekla.

Za razliku od Pridnjestrovlja koje se nakon krvavog građanskog rata 1992. jednostrano otcepilo od Republike Moldavije, Gagauzija je kao autonomna regija ostala u sastavu Republike Moldavije. Ali, s obzirom na krizu u Ukrajini, i u Gagauziji su vidljive sve jače separatističke tendencije. Takođe nije tajna i da se Moskva angažuje u Gagauziji kako bi oslabila uticaj moldavske vlade. Tako je roba iz Gagauzije izuzeta od embarga koji je Moskva uvela na moldavska vina i poljoprivredne proizvode zbog toga što je Republika Moldavija potpisala Sporazum o pridruživanju s Evropskom unijom. Jak proruski stav stanovništva se može objasniti time što ljudima na raspolaganju kao izvor informacija stoje gotovo samo ruski mediji koji ciljano šire dezinformacije o evropskoj integraciji. Prezentiraju krajnje negativnu sliku Evropske unije i šire strah među stanovništvom od navodne kolonizacije.

Cilj je "oslabiti evropsku perspektivu Republike Moldavije"

Na izborima za guvernera u Gagauziji ove nedelje, prema rezultatima anketa, jedna kandidatkinja ima najbolje šanse za pobedu, a to je Irina Vlah. 60 odsto Gagauza bi, kako se navodi, već u prvom izbornom krugu izabrali nju. Podršku ta socijalistička političarka ne dobija samo od proruskih moldavskih stranačkih prijatelja, već i iz Moskve. Ruski parlamentarci su više puta dolazili u gagauski glavni grad Komrat i otvoreno se uključili u izbornu kampanju. Moldavska proevropski orijentisana vlada u tome vidi jasno uplitanje Rusije u unutrašnje stvari zemlje i strahuje da bi se mogle pojačati separatističke tendencije u Gagauziji.

Za moldavskog publicistu Nikolaea Negrua je ruska "predizborna pomoć" u Gagauziji jasna provokacija. U razgovoru za DW Negru tvrdi da Moskva pokušava to autonomno područje da instrumentalizuje protiv vlade u moldavskom glavnom gradu Kišinjevu. Cilj toga je, kako kaže Negru, "oslabiti evropsku perspektivu Republike Moldavije".

Aktualni razvoj događaja u toj regiji mu izgleda daje za pravo u njegovoj proceni. Aneksija Krima pre godinu dana i rat u Ukrajini, strateško partnerstvo Rusije sa separatističkim reginima u Gruziji - Abhaziji i Južnoj Osetiji, kao i prisustvo ruskih trupa u samoproglašenoj Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici (Pridnjestrovlje) na istoku Republike Moldavije - sve to su značajne kočnice za takozvano Istočno partnerstvo EU s Gruzijom, Ukrajinom i Republikom Moldavijom.

Od lojalne autonomije do anti-evropskih pozicija

I moldavski politolog Korneliu Kiurea u ruskoj "predizbornoj pomoći" u Gagauziji vidi pokušaj Moskve da pospeši separatističke težnje u toj regiji. Ali Kiurea kritikuje i moldavsku vladu. Večito rivalstvo takozvanih proevropskih stranaka u Kišinjevu i njihova nezainteresiranost za tu autonomnu oblast su, kaže Kiurea, uništili poverenje Gagauza u moldavsku vladu. On upozorava da postoji opasnost da bi se Gagauzija mogla "iz jedne lojalne autonomije pretvoriti u jednu čvrstu platformu anti-evropskih pozicija".

Najnovije izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova takođe nisu doprinele popuštanju napetosti. Lavrov je za rusku televiziju izjavio da se Moskva zbog EU Sporazuma o pridruživanju s Republikom Moldavijom mora jače okrenuti interesima nekih područja u toj regiji, pre svega u Gagauziji.

Upozorenje Moskvi da ne deluje kao destabilizirajući faktor

U Nemačkoj se izbori za novog šefa vlade u Komratu prilično prate. U izjavi za DW predsednik Odbora za Evropsku uniju u Bundestagu Gunher Krihbaum kaže da je nemoguće ne primetiti ruska ometanja i da se Moskvu samo može "upozoriti da nakon razvoja događaja u Ukrajini ne deluje kao destabilizirajući faktor u Evropi". Kao što je to slučaj sa Ukrajinom, i Republika Moldavija je suverena država, dodaje Krihbaum i ističe: "Sve što tu suverenost stavlja pod znak pitanja jotvoreno kje ršenje međunarodnog prava."

Prema mišljenju Bernda Fabritiusa, izvestioca Bundestaga za Republiku Moldaviju i Ukrajinu, izborna pobeda Irine Vlah bi mogla dovesti do radikalizacije zahteva Autonomne Oblasti Gagauzije prema vladi u Kišinjevu, na primer zahteva za više samostalnosti. "Time što se socijalisti finansiraju iz Moskve, aneksijski scenaro postaje sve realniji", smatra Fabritius u razgovoru za DW.

Predsednik Nemačko-moldavskog foruma Manfred Grund, međutim, u nastojanjima Moskve da proruskim snagama pomogne da dođu na vlast ne vidi "konkretne znakove da bi takvo delovanje moglo dovesti do otcepljenja kao u slučaju Pridnjestrovlja". Pre bi se moglo govoriti o pokušaju da se izvrši pritisak na Kišinjev i destabilizuje zemlja", kaže Grund.