Separatistički pokreti u Evropi

I na prostoru takozvane "stare" Evrope deluju separatistički pokreti, koji pri tom, sve više jačaju. Političari u Flandriji, Škotskoj ili Kataloniji bore se u svojim regionima sa sve glasnijim zahtevima za nezavisnost. Pri tom je vrlo uočljivo da se ne radi o najsiromašnijim regionma. Sabine Ridel iz Zavoda za nauku i politiku u Berlinu kaže:

Bogati ne žele da plaćaju za siromašne

„Svako zna da prijateljstvo prestaje onog trenutaka kada se pomene novac. Reč je o vrlo kritičnom trenutku u kome, mahom bogatije, regioni počinju da se bune zbog toga što su prisiljene da prehranjuju siromašne regione.“

Osim pitanja resursa uvek su prisutna i pitanja kulturnog identiteta. „Sa španskim pasošem ne mogu ništa“, glasi rečenica koja se u Baskiji vrlo često čuje. Naravno, isto toliko često se Škoti glasno pitaju šta to oni zajedničko imaju sa Englezima.

Najčešće mirna borba za nezavisnost

Mali broj separatističkih pokreta za svoje ciljeve se bori oružanim sredstvima; mnogo češće je reč o mirnoj borbi za nezavisnost. U središtu te borbe su zahtevi za vlastitim jezikom i kulturom. Pri tom se težište stavlja na delovanja van granica zemlje.

Pogođeni regioni se mahom pozivaju na zakon o pravu na samoodređenje. Reč je pravnoj odredbi iz Međunarodnog prava za koju nije jasno da li se odnosi na manjine. Sabine Ridel kaže:

„To je zaista teško pitanje o kome gotovo da ne postoji ravna rasprava. Rešenja se donose na diplomatskoj ravni uz obilje kompromisa. Pri tom niko javno ne postavlja pitanje posledica“.