1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
DruštvoNemačka

Serija napada na mesta sećanja u Nemačkoj

22. avgust 2023.

Za samo dve nedelje u Nemačkoj je zabeleženo više napada s antisemitskom, rasističkom ili homofobnom pozadinom. Na meti su bili spomenici i spomen-obeležja. Šta se to događa?

https://p.dw.com/p/4VQ1S
Zapanjeni zbog podmetanja požara u ormariću s knjigama na „Peronu 17“: Konrad Kut i Irena Aselmajer
Zapanjeni zbog podmetanja požara u ormariću s knjigama na „Peronu 17“: Konrad Kut i Irena AselmajerFoto: Fabian Sommer/dpa/picture alliance

Dvanaestog avgusta podmetnut je požar u ormariću s knjigama o nacionalsocijalizmu, koji je deo spomen-kompleksa „Peron 17“ u Berlinu. Zatim je napadnut šator na mirovnoj manifestaciji organizovanoj kao podsećanje na žrtve bombardovanja u Drugom svetskom ratu u Hamburgu.

Usledilo je podmetanje požara u Berlinu na spomeniku homoseksualcima progonjenim u doba nacizma. Uništeni su i prozori na sedištu Fondacije spomen-područja Donje Saksonije, a zabeležen je i napad na jedno udruženje lezbejki u Berlinu.

-pročitajte još: Rasizam i antisemitizam: više slučajeva, više i svesti

„Kada sam saznao za napad na naš ormarić s knjigama, najpre sam sat vremena plakao“, kaže Konrad Kut za DW. „To je bilo kao da je mene neko fizički napao“, dodaje, a i dalje je na ivici suza.

Kut je, zajedno sa Irenom Aselmajer, pre petnaestak godina došao na ideju da se širom Berlina postave ormarići s knjigama o nacizmu. U tu svrhu iskorišćene su nekadašnje telefonske govornice. Ormarić koji se nalazio u blizini spomen-kompleksa „Peron 17“ za njega je bio od posebnog značaja: 300 knjiga koje su se u njemu nalazile bile su o deportaciji i ubistvu Jevreja u nacističko doba.

S perona 17 u Berlinu u koncentracione logore deportovano je oko 50.000 Jevrejki i Jevreja. Ovo podmetanje požara podseća na 10. maj 1933. u Berlinu, dan kada su nacisti spalili više od 20.000 knjiga koje po njihovom mišljenju nisu bile podobne.

Spaljivanje knjiga u Berlinu 1933.
Spaljivanje knjiga u Berlinu 1933.Foto: akg-images/picture-alliance

Nema jedinstvene statistike o broju ovakvih napada širom Nemačke, ali postoji osećaj da ih je sve više, kaže istoričar Karsten Ul. On je ubeđen da tu više nema ni govora o nekakvim pojedinačnim slučajevima. „Rekao bih da se suočavamo s jednom sasvim novom situacijom. Ovako veliki broj napada iznenađuje i šokira“, kaže on za DW.

Ul od nedavno radi u fondaciji Hamburška spomen-područja i mesta učenja u cilju podsećanja na nacističke zločine. Do maja ove godine bio je direktor spomen-područja koncentracionog logora Buhenvald. Prema njegovom mišljenju, to što se sada tako česti beleže napadi i na istoku i na zapadu zemlje, ukazuje pre svega na jedno: „Ti napadi su problem čitave Nemačke, a ne samo istoka zemlje.“

-pročitajte još: Svaki treći istočni Nemac želi vođu

Koju ulogu igra desno-populistička AfD?

„Desno-ekstremna scena oseća se ojačanom kroz Alternativu za Nemačku (AfD)“, ocenjuje Ul. Ta desno-populistička stranka, čiji su delovi desno-ekstremni i homofobni, trenutno, prema anketama, ima podršku više od 20 odsto birača. U nekim istočnonemačkim pokrajinama mogla bi da postane i najjača stranka.

Karsten Ul: Napadi su problem čitave Nemačke, a ne samo istoka zemlje
Karsten Ul: Napadi su problem čitave Nemačke, a ne samo istoka zemljeFoto: KZ-Gedenkstaette Neuengamme

Karsten Ul ukazuje na društveno-političku klimu i da sve više ljudi javno zastupa desne stavove. „Ta klima koju su stvorili AfD i njene pristalice možda dovodi i do toga da se sada s verbalne agresije prelazi na aktivno delovanje. Još uvek ne protiv ljudi, ali delimično s velikom materijalnom štetom.“

Prvo nasilje prema stvarima, a onda protiv ljudi?

S takvom procenom se slaže i Konrad Kut: „Već sada imam osećaj da AfD ohrabruje počinioce na tako nešto.“ On sve češće uočava stavove koji podrazumevaju: dobro je da su počinioci napokon pokazali zube Jevrejima, kvir-osobama i homoseksualcima.

Još uvek su na meti samo spomenici i spomen-područja, kaže Ul, ali smatra da bi to moglo i da se promeni, i da bi žrtve napada mogli da postanu i „neprijatelji desnice“. „Tu se ubrajaju ljudi koji se zalažu za ravnopravnost“, kaže Ul, „ali i manjine kao što su Jevrejke, Jevreji, kvir-osobe i antifašističke grupe koje se jasno pozicioniraju.“

Spomenik homoseksualcima proganjanim u Berlinu u vreme nacizma ponovo je bio meta napada u noći 12. avgusta 2023.
Spomenik homoseksualcima proganjanim u Berlinu u vreme nacizma ponovo je bio meta napada u noći 12. avgusta 2023. Foto: Markus C. Hurek/dpa/picture alliance

I zaista: sve je više nasilja prema homoseksualcima i Jevrejima, i to pre svega u Berlinu. U glavnom gradu Nemačke je u prvoj polovini ove godine prijavljeno najmanje 105 krivičnih dela ili prekršaja s antisemitskom pozadinom. Među njima je i 72 slučaja koja se jasno mogu odrediti kao politički motivisani kriminal, saopštila je gradska uprava.

Savezni ured za kriminal ove godine je širom Nemačke već zabeležio 960 antisemitskih krivičnih dela, od kojih je 25 bilo usmereno protiv ljudi.

Brzo rešavanje slučajeva u Berlinu

U međuvremenu je uhapšena osoba osumnjičena za tri napada u Berlinu, izvršena između 12. i 14. avgusta. Reč je o 63-godišnjem Nemcu koji je policiji odranije poznat po iskazivanju neprijateljstva prema strancima. Na mestima na kojima je izvršavao krivična dela ostavljao je antisemitska pisma. DW ih je dobio na uvid.

Deo spomen-kompleksa „Peron 17“ u Berlinu
Deo spomen-kompleksa „Peron 17“ u BerlinuFoto: Annette Riedl/dpa/picture alliance

Za Konrada Kuta, idejnog začetnika ormarića za knjige na „Peron 17“, to hapšenje predstavlja određenu „zadovoljštinu“. Ipak, on ostaje zabrinut „zbog mnoštva teorija zavere koje kruže protiv raznolikosti, protiv Jevreja, protiv homoseksualaca“.

Ali, ne dozvoljava da ga to obeshrabri: „Mnogi su se solidarisali s nama i dobili smo donacije. Opet ćemo da postavimo ormarić s knjigama.“

Antisemitizam: zašto je tako uporan?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.