Sibirski tigrovi pred izumiranjem

„Brdo tigrova“ – zvuči kao lokacija iz „Knjige o džungli“ Radjarda Kiplinga. Ali, reč je o zoološkom vrtu u njujorškom Bronksu. Tamo često odlazi zoolog i veliki ljubitelj mačaka, Patrik Tomas. „Volim sve životinje, a posebno tigrove, njihovu lepotu, snagu, gracioznost, sve na njima. To su suverene životinje sa velikim samopouzdanjem; jednostavno su prelepe“, kaže Tomas.

Ovaj stručnjak još češće posećuje pomenuti zoo-vrt otkako su se u njemu pojavile prinove: tri umiljata sibirska tigrića. Imaju po 30-ak kilograma, dvoje imaju i imena: Džulijan i Džosi. Rođeni su krajem maja. Sada su na uzrastu koji je atraktivan za posetioce: vrlo su aktivni i mnogo se igraju.

Ovaj nakot nastao je sparivanjem mužjaka iz Indijanapolisa i ženke dovedene iz Toleda. Bez drastičnih mera u cilju očuvanja vrste, „Brdo tigrova“ i zoološki vrtovi širom sveta bili bi danas jedina mesta na kojima bi još mogle da se vide ove predivne velike mačke. U divljini ih uskoro neće biti; sa nekih područja su već nestali. Na primer, na indonežanskom ostrvu Javi, tigar je poslednji put viđen čak pre 20 godina. U Kini, mogu se videti sve ređe. A sve je manje i sibirskih tigrova u Rusiji.

Ne radi se samo o tigrovima…

Ljubitelji životinja ne gube nadu. U jednoj studiji nedavno objavljenoj u SAD, navode se 42 lokacije na kojima bi, uz sprovođenje hitnih i ofanzivnih mera, tigrasta populacija mogla da se očuva. Džo Volston iz njujorškog Društva za očuvanje divljine, objašnjava ovaj koncept: „Utvrdili smo kriterijume na osnovu kojih smo definisali pogodne lokacije. To su lokacije na kojima ne žive samo tigrovi, ali na njima će biti moguće njihovo razmnožavanje. S druge strane, reč je o mestima sa povoljnom infrastrukturom, koja ćemo biti u stanju da dobro zaštitimo“.

Dok je pre 100 godina na slobodi živelo oko 100.000 tigrova, danas ih ima nešto više od 3000. Ruski premijer Vladimir Putin povodom konferencije u Sankt Petersburgu, ruski premijer Vladimir Putin je rekao: „Ne radi se samo o tigru, već i o tome da mi kao šefovi država i vlada moramo razumeti koliko je važno očuvanje prirode“.

Vreme leti. Ako mere zaštite tigrova ne zažive, za 10 godina više neće biti nijednog tigra.

Autori: Madelajn Amberger / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković