Sirija na ivici ponora

Za Ujedinjeme nacije trenutno postoje samo dva cilja: kao prvo, mora da se zaustavi krvoproliće i kao drugo, mora se sve učiniti kako bi se u ubuduće sprečila još masovnija ubistva. Nakon masakra u mestu Hula sa više od stotinu mrtvih, među njima i velikog broja dece i žena, jasnije je nego ikada do sada da Ujedinjenim nacijama preti neuspeh. Režim Bašara al-Asada i dalje se beskrupulozno drži na vlasti. Doslovno se prelazi preko leševa. I međunarodna zajednica nije u stanju da uradi ništa više izuzev da ponovo pooštrenim tonom protestuje. Istovremeno, primetno se radikalizuju i delovi sirijske opozicije, čiji je otpor sve militantniji i nudi radikalnim grupama polje delovanja.

Režim bez budućnosti

Zemlja se nalazi na ivici ponora. Ljudi ginu svakodnevno i sve se više strahuje da će, nezavisno od prirode i vremena izlaska iz postojećeg konflikta, doći do dugogodišnjeg građanskog rata. Pri tom je već odavno jasno da Asadov režim više nema budućnosti. Čak i njegove lojalne pristalice u državnom aparatu neće više moći da prenebregavaju sve veću izolaciju od strane međunarodne zajednice, kao i to da Asad sprovođenjem najbrutalnijeg nasilja više neće imati kontrolu u zemlji. Ne može se, međutim, reći da njegovo rušenje neće dovesti do još krvavijeg scenarija, pogotovo jer opozicija nije do sada uspela da ukloni strah od progona i osvete, raširen preko državnih propagandnih medija, među tamošnjim verskim manjinama.

Obaveza Rusije

Moskva je u poslednjoj rezoluciji Sabeta bezbednosti UN doprinela tome da se režim u Siriji neobično oštro kritikuje. To je bitno polazište da se Rusiji konačno ukaže na to da bi dugoročno u celom regionu mogla da izgubi uticaj ukoliko i dalje bude podržavala režim. Zbog toga ona mora da ponudi pouzdanu perspektivu u cilju očuvanja svojih interesa u Siriji i nakon završetka Asadove ere. A ako ni to ne pomogne? Rizici od intervencije spolja su toliko veliki da je to do sada s pravom bila tabu-tema za međunarodnu zajednicu. Ali, koliko još dugo? Ako sve opcije propadnu i ubistva se nastave, pre ili kasnije doći će trenutak u kojem zabrana razmišljanja o tome više neće moći da se održi i kada će se ponovo na vagu staviti šanse i rizici.

Komentar: Rajner Zolih
Odgovorni urednik: Ivan Đerković