Sirija: Pritisak Zapada ne daje rezultate

Sirijske snage bezbednosti sve češće iz artiljerijskih oruđa gađaju stambene četvrti u kojima se kriju pobunjenici. Proteklog vikenda, trupe sirijskog predsednika Bašara al Asada uspele su da povrate nekoliko četvrti koje su prethodno zauzeli pobunjenici takozvane "Slobodne sirijske armije" - uglavnom nekadašnje borbe regularnih vladinih snaga. Asadove jedinice su uspele da povrate i Homs.

I 26. februar, dan kada je Bašar al Asad podneo narodu promene Ustava, nije predstavljao preokret u krizi koja već godinu dana potresa Siriju. A i kako bi? - I prema novom Ustavu, sva vlast je u rukama predsednika, dok su drugi državni organi samo sredstva u njegovim rukama. Političke aktivnosti na bazi vere ili plemenske pripadnosti su zabranjene. Samo musliman sme da bude predsednik države. Promene ustava i referendum o njima su samo simbolička politika, smatra stručnjak za Bliski istok Andre Banks sa instituta Giga u Hamburgu: "Asadov režim želi da pokaže da i dalje ima kontrolu u svojim rukama."

Izgleda da su u međuvremenu ekonomske sankcije počele da deluju, "mada više pogađaju civilno stanovništvo nego režim" kao što to kaže Banks. Građani nemaju benzina, lož-ulja ni butan-gasa. Robe iz uvoza je sve manje a lokalni proizvodi sve skuplji. Ne može biti ni reči o tome da će ove sankcije dovesti do političkih promena. "Režim još ima eksterne saveznike", kaže Banks: zbog toga sankcije same po sebi neće dovesti do promene kursa Bašara al Asada i njegove vlade.

Da li Asad želi građanski rat?

Asad kao da je još uvek siguran da može da dobije građanski rat. Na vojnom planu, to je verovatno i moguće, jer su pobunjenici loše opremljeni i ne predstavljaju pravog protivnika za Asadove snage. I dok SAD odbacuju naoružavanje sirijskih pobunjenika, Saudijska Arabija je već najavila da će snabdevati oružjem "Slobodnu sirijsku armiju." Saudijski princ Saud al Fajzal kaže da Sirijci imaju pravo da posegnu za oružjem i da se brane od režima. "Saudijska Arabija očigledno smatra da građanski rat u Siriji više ne može da se izbegne i zato polaže na rešenje u građanskom ratu", kaže Folker Pertes, šef Fondacije za nauku i politiku u Berlinu. Doduše, postoji i moralno-politička dilema: broj žrtava bi mogao da naraste, no, istovremeno je govoto nemoguće odbaciti argument pobunjenika da bi sa više oružja armiju lakše držali na distanci. Pertes lčak polazi od pretpostavke da vlada u Damasku čak želi građanski rat. Jer, u građanskom ratu postoje dva fronta, a međunarodna zajednica bi morala da ima podjednakuk distancu prema obojim stranama. Onda bi kao sledeći korak moglo da počne i međunarodno posredovanje.

Doduše, građanski rat u Siriji bi mogao da destabilizuje i susedne regione. Kurdska područja u Turskoj, Irak, Liban, palestinsko-izraelski sukob, pa i Jordan. "Zbog toga još nema vojne intervencije. Geostrateški položaj Sirije se razlikuje od položaja Libije", naglašava Andre Banks: Zapad je uzdržan da ne bo morao da bude uvučen u dugotrajan regionalni sukob.

Traći se humanitarna pomoć

Mnoge međunarodne organizacije govore o humanitarnoj krizi u Siriji. Ali, one odbacuju ideju o uspostavljanju humanitarnih koridora, jer oni neće imati legitimaciju bez mandata Saveta bezbednosti. Zato one zahtevaju da im se omogući neometan ulazak u Siriju. To je zatražila čak i Kina koja zajedno sa Rusijom blokira rezoluciju Saveta bezbednosti o Siriji.

Međunarodni Crveni krst i dalje uzalud čeka na dozvolu Damaska da pruži pomoć Siriji. Damask ne dozvoljava ulazak navodno iz bezbedosnih razloga. Koordinatorka UN za pomoć ugroženom stanovništvu Valeri Amos narednih dana bi trebalo da boravi u Siriji, nakon što je režim u Damasku danima pokušavao da je odvrati od toga. Njen cilj je da "zatraži od svih strana da omoguće slobodan pristup humanitarnim organizacijama, kako bi ranjenici mogli da se evakuišu i kako bi sredstva pomoćimogla da stignu do ugroženih stanovnika." U subotu se u Siriji očekuje i specijalni izaslanik UN i Arapske lige Kofi Anan.

Autori: Diana Hodali / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon