Siromaštvo u svetu

Da li je čaša poluprazna ili polupuna pitanje je negativne ili pozitivne interpretacije. Kada je reč o milenijumskim ciljevima o smanjenju siromaštva u svetu na pola do 2015 godine čaša je, da ostanemo pri istoj metafori, na polovini ovog perioda samo četvrtinu puna. To proizilazi iz bilansa – izveštaja koji je generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Ban Ki Mun juče predstavio u Ženevi.

Prvi i najvažniji od osam milenijumskih ciljeva je smanjenje na polovinu udela svetskog stanovništva koje živi u ekstremnom siromaštvu ili gladuje. Bazična godina za merenje uspeha ili neuspeha je 1990 godina. Od onda je broj ljudi starijih od 18 godina koji moraju da izadju na kraj sa manje od jednog dolara na dan ( što je definicija Ujedinjenih Nacija za ekstremno siromaštvo ) sa 1,25 milijardi pala na 980 miliona. Reč je o padu od 32 odsto- na 19 odsto svetskog stanovništva , čiji je broj u poslednjih 16 godina porastao na preko milijardu.

Doduše kod ovih pozitivnih vesti nije se vodilo računa o tome da je od 1990 godine bitno opala vrednost američkog dolara. I udeo gladnih je prema ovom bilansu generalnog sekretara opao u najmanju ruku proporcionalno, pošto je broj stanovnika u svetu od 1990 godine porastao za preko 22 odsto. Absolutni broj gladnih je od milenijumskog samita pre sedam godina porastao- sa 800 miliona na 854 miliona.

Najmanji napredak zabeležen je na kontinentu gde bi to bilo najpotrebnije- u Africi. Doduše Uganda , Tanzanija, Kenija i Gana uspele su da povećaju udeo dece koja sa šest godina kreću u školu i time se približe milenijumskom cilju – a to je škola za svu decu do 2015 godine. Nigerija, Togo , Zambija i Zanzibar zabeležile su uspeh u borbi protiv malarije. Medjutim, ako se uzme u obzir cela Afrika već je zamenica generalnog sekretara UN Aša Roze Midjiro u izveštaju ponetom u junu došla do zaključka da ni zemlje sa najboljim političkim režimima na ovom kontinentu nisu bile u stanju da postignu napredak prilikom smanjenja ekstremnog siromaštva.

Pa ipak, generalni sekretar Ban Ki Mun je uveren da se milenijumski ciljevi do isteka roka mogu postići- uz odgovarajuću volju svih učesnika. Bogatim industrijskim državama severne hemisfere on je poručio da konačno ispune svoje obaveze.To znači, da povećaju razvojnu pomoć do 2015 godine na 0,7 odsto bruto društvenog proizvoda i da udvostruče pomoć Africi do 2010 godine. A zemlje južne hemisfere on je upozorio da realizacija milenijumskih ciljeva postane “najznačajniji prioritet njihove nacionalne politike"