Skeniranje tablica - da ili ne?

Uredjaji za snimanje registarskih tablica funkcionišu kao već poznati radari kojima se meri brzina vožnje i putem kojih vozačima koji su prekoračili brzinu, kazna stiže kući, poštom, u obliku fotografije. Isto kao i radari za merenje brzine i skeneri tablica mogu da budu mobilni ili fiksni.

Skeneri "snimaju" sva vozila

Medjutim, za raziliku od merača brzine, skeneri ne registruju samo one koji naprave pekršaj ili kriminlce - kada se neki od njih traži preko registarske tabilce - već sva vozila koja prodju pored skenera. Potom se vrši kontrola podataka, sumnjive tablice se ubacuju u odgovarajuće banke podataka, a ostalo se poništava.

Cilj skeniranja je da se pronadju vozila koja su ukradena ili se za njima traga iz nekih drugih razloga, na primer zbog toga što su u vezi sa nekim kriminalnim delom i slično.

Prikupljanje podataka bez selekcije

Glavna kritika na ovaj način skupljanja podataka se odnosi na činjenicu da je, za veoma kratko vreme i bez ikakvih ograničenja, moguće prikupiti podatke o hiljadama vozila. Protivnici ovog zakona kažu da su pravila o zaštiti ličnih podataka neodređena jer se omogućava masovno tajno praćenje osoba koje nisu sumnjive. Borci za očuvanje privatnosti podataka strahuju da skeniranje automobilskih tablica predstavlja kršenje slobode osobe da sama raspolaže svojim ličnim podacima.

Konkretno, žalba upućena ustavnom sudu odnosi se na odredjene zakone u Hesenu i Šlezvig Holštajnu. Medjutim zakon o skeniranju tablica već važi u osam od 16 saveznih zemalja u Nemačkoj.

Upravo to bi mogao da bude razlog da ustavni sud ukine zakon o skeniranju - prvo u ove dve zemlje - što bi onda naravno imalo posledice na ostale zemlje. Ako skeniranje tablica služi prevashodno za lov na kriminalce onda je za zakon zadužena savezna država, a ne savezne zemlje. To znači da bi zakoni o skeniranju koji važe u osam zemalja u Nemačkoj bili protivustavni - i to već iz čisto formalnih razloga.