Skriveni nemački antiamerikanizam

Mitelbajeriše cajtung komentariše da su „zviždači“ danas u većoj opasnosti nego ikada ranije: „Mark Felt – bolje poznat po tajnom imenu 'Duboko grlo', svojim otkrićima u aferi Votergejt oborio je tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona. Felt je poverio svoje eksplozivne informacije 'Vašington postu' samo zato što su novinari mogli da mu garantuju anonimnost. Danas bi takav dogovor bio nemoguć. Vlasti bi veoma brzo razotkrile 'Duboko grlo' uz pomoć savremene tehnike koja stoji na raspolaganju tajnim službama. Suočen s tim, Felt bi verovatno ćutao do groba. Dakle, jedan od najvećih skandala američke istorije se ne bi desio. Snouden, i po tome se on razlikuje od 'Dubokog grla', uzeo je u obzir da će ga njegovi zemljaci proglasiti za odmetnika. Amerika je jasno i nedvosmisleno stavila do znanja šta misli o Snoudenu i šta sa njim namerava da učini. Jedini 'most' koji su mu ponudili za povratak jeste obećanje da neće dobiti smrtnu kaznu. Za 'zločin' što je rekao istinu i celom svetu otvorio oči o Velikom Bratu iz Amerike, u njegovoj domovini ga čeka doživotni zatvor. Evropljani, a posebno Nemci, moraju da budu zahvalni Snoudenu, jer oni imaju najviše koristi od njegovih otkrića. Bez Snoudena bi telefon kancelarke i dalje bio prisluškivan. Ali dešava se upravo suprotno […] Snouden je prepuštan na milost i nemilost bivšeg špijuna KGB – Putina. To nije samo šamar za Snoudena, već i rđav znak za sve potencijalne zviždače koji se u ovom trenutku rvaju sa odlukom o obelodanjivanju nekog skandala.“

U istom komentaru tvrdi se da Nemci sami sebe ponižavaju: „Umesto da se Snouden dovede u Nemačku i da se mi, kao vodeća sila u Evropi, samopouzdano postavimo nasuprot američkoj maniji nadzora, mi se zaklinjemo u zajedništvo transatlantskog saveza. To slab izgovor, sa kojim se vlada Angele Merkel otvoreno stavlja u ulogu vazala Vašingtona. Naime, odnosi sa Amerikom su već na veoma niskom nivou i poremećeni su toliko kako nisu bili još otkako se Gerhard Šreder usprotivio ratu u Iraku. U pogledu špijunaže, Amerikanci se prema Nemačkoj ponašaju kao da je u pitanju neprijateljska država. Prava je zagonetka kako bi se ti odnosi dodatno pogoršali kada bi Snouden dobio azil ovde.“

„Uobraženi starac“ i „mlada kukavica“

Dnevni list Velt vidi Snoudena i nemačke političare u potpuno drugačijem svetlu: „Poseta Kristijana Štrebelea Moskvi bila je pravi potez za medije: Zeleni su postali junaci, a zajedno sa njima i bezbojni Snouden. Heroizam Snoudena nije bio dovoljan da on pokrene buru dok je još bio u domovini. Umesto toga, prvo je potražio zaklon u Kini, a onda u Rusiji, zemljama koje baš i ne važe za demokratske. Dakle, tako izgledaju novi heroji – jedan uobraženi starac i jedna, u krajnjoj liniji, mlada kukavica. Heroji poput nas. Nemci imaju slabost za one slabe, zbog toga je već više godina smatraju da je Izrael veća pretnja svetskom miru od Irana. Nekadašnji heroj Obama sada se po omiljenosti nalazi tik ispred Putina. Bilo da je u pitanju Buš ili Obama: Amerika može da radi šta hoće, a Nemcima se to ne sviđa.“

Hitno potreban dokaz poverenja

Berliner morgenpost o ovoj temi prenosi komentar pod naslovom „Reči više nisu dovoljne“: „Dok su američki piloti 1948. i 1949 snabdevali namirnicama Zapadni Berlin, nisu razmišljali o prijateljstvu sa Nemcima. Drugi svetski rat okončao se pre samo tri godine. Vojnici nisu mogli da znaju da li je ta zemlja zaista zaslužila da oni rizikuju svoje živote za nju. Ali ih to nije zaustavilo. Danas, po jednom istraživanju, dve trećine Nemaca smatra da ta ista Amerika nije partner dostojan poverenja. Isuviše je lako da se ta šokantno niska vrednost opravda skandalom oko prisluškivanja američke tajne službe. […] Pre bi se reklo da je u pitanju dugo skriveni antiamerikanizam. To mutno osećanje odbijanja je među stanovnicima Nemačke mnogo rasprostranjenije nego što se to do sada mislilo. To je opasno, jer je Nemačkoj potrebna Amerika kao partner. Ali za snažno partnerstvo potrebno je više od reči. Nije dovoljno da državni sekretar Džon Keri hvali Nemačku kao važnog saveznika. To bi trebalo da se samo po sebi razume, bar na osnovu zajedničke istorije proteklih decenija. Sada je mnogo važniji konkretan signal transatlantskog prijateljstva. To bi mogao da bude sporazum o prestanku špijuniranja. Naime, nemačka vlada namerava da se pre Božića dogovori sa Amerikom i da tako spreči uzajamnu špijunažu građana i političara. Vašington je na to reagovao uzdržano. Nevezano s tim šta bi takav potez postigao, u Nemačkoj bi on bio dočekan kao hitno potreban dokaz poverenja.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković