Slabi rezultati poreske amnestije u Nemačkoj

Kako bi lepo bilo, mislio se sigurno ministar finansija Hans Ajhel, kada bi sav nemački crni – dakle, zarađeni a neoporezovani – novac koji leži negde na tajnim računima, bio vraćen u domovinu. Vlasnici bi ponovo reaktiviranom novčanom masom mogli da podstaknu posustalu privredu a ministar bi porezima koji bi bili naplaćeni mogao da popuni rupe u budžetu. Tako se rodila ideja o poreskoj amnestiji. Očekivalo se da će se ukupno pet milijardi evra uliti u odgovarajuću kasu federacije.

Realnost izgleda sasvim drugačije. Pet milijardi više niko ni ne pominje. Iako je doneo neke zakonske izmene, Hans Ajhel je svoja očekivanja morao znatno da spusti pa se sada nada prilivu od oko 1,5 milijarde evra. No, čak i tu procenu mnogi smatraju za preterano optimističnu. Jedan od njih je Diter Ondraček, predsednik Nemačkog poreskog sindikata:

”Za sada imamo 360 miliona, uključujući ovih 60 miliona koji su stigli u septembru. Pa čak i ako bi vodili najpozitivniju moguću računicu – da će se u poslednja tri meseca ove godina sakupiti još po 100 miliona evra – dobili bismo nepunu milijardu. Ali to, ponavljam, samo ako stvari krenu mnogo dobro."

Izgleda da mnogi koji su se ogrešili o poreske zakone nemaju ni izdaleka takvu grižu savesti kakvoj su se nadali oni koji su im ponudili amnestiju. I to iako stručnjaci naglašavaju da je zaista reč o jedinstvenoj i izuzetno povoljnoj ponudi za crne ovce. Od poreske amnestije, naime, mogu da profitiraju i stanodavac koji je prikrivao prihode od kirija i moler koji je radio ”na crno” i bogati naslednik koji svoj novac drži na računima u inostranstvu. Suma koju moraju da plate kako bi se iskupili za poreske grehe pritom je srazmerno mala. Za razliku od onih koji sami sebe prijave, poreski grešnici-pokajnici, naime, ne moraju da plate punu poresku osnovicu, objašnjava pravni stručnjak Jerg Šauf iz specijalizovane kancelarije ”Flik Goke Šaumburg”:

”Sa nekog crnog računa u inostranstvu, na primer, najpre se odbije 40 odsto od sume – i to paušalno kao rashodi opšte kategorije – a na preostalih 60 procenata plaća se 25 odsto poreza za poravnanje što u principu znači da se efektivno plaća porez od 15 procenata. To je, otprilike, tri do četiri puta povoljnije nego kada bi se ta ista suma na uobičajeni način oporezovala, dakle, ako se za obračunavanje poreza na dohodak uzme u obzir poreska stopa od 45 odsto.”

Jerg Šauf ima odgovor i na pitanje zašto se onda ovako povoljna ponuda tako malo koristi:

”Krivi su loš marketing vlade ali i nedovoljni angažman poreskih savetnika. Primećeno je, zapravo, da je amnestija tek sada, na jesen, zaista krenula a razlog tome može da leži i u dugom periodu koje je potreban da se akcija pripremi. Klasičnom mandantu, koji je početkom godine saznao za detalje zakona, pa se onda obratio bankama u insostranstvu i poreskim savetnicima, bilo je potrebno oko osam nedelja da prikupi sva neophodna dokumenta. A onda sve to još mora da bude prebačeno na nemački jezik i po principima ovdašnjeg poreskog zakonodavstva.”

Da bi dobio poresku amnestiju, pokajnik, naime, mora da obradi sva svoja poreska dugovanja u poslendjih deset godina i da potrebnu sumu prebaci na račun ureda za finansije. A za tu proceduru nije ostalo još mnogo vremena. Sa povoljnih 25 odsto poreza za poravnanje može da se prođe samo još do kraja godine. Od januara do marta 2005. taj porez raste na 35 procenata dok u aprilu rok za korišćenje amnestije ističe. Nakon toga će, smatraju eksperti, oni koji su utajili porez imati mnogo više problema nego što je do sada bio slučaj.

”Opasnost da budu pronađeni će porasti. Razlog tome jesu, s jedne strane, povećane mogućnosti da neko bude otkriven, sve viši stepen međunaronde razmene podataka, poboljšan sistem objavljivanja kontrolnih obračuna ali i sve snažniji pritisak uoči stupanja na snagu novih propisa Evropske unije. Nadležnosti finasijke uprave se, naime, povećavaju, a i tehničke mogućnosti su sve bolje pa o svakom pojedincu nadležni organi imaju mnogo više informacija nego što on sam misli. A sigurno je i da će narednih godina i kazne biti pooštrene.”, zaključuje pravnik stručnjak Jerg Šauf.