Slepi miševi šire viruse

Štefan Kloze i njegov tim šetaju se po džungli u sred noći. Vlaga i vrućina su nepodnošljivi. Oni su krenuli u jednu ogromnu pećinu u džunglama Gane.

Iz mraka pećine čuju se samo zvuci mlataranja krilima. Blago strujanje vazduha oko glave naučnika ih odaje – slepi miševi lete tik uz njegovo lice. „Ovde smo uhvatili prvog“, kaže diplomirani zoolog. U najlonskoj mreži koprca se deset centimetara veliki slepi miš, velikih očiju, kože crvenkastog odsjaja.

Slatko malo stvorenje, svako bi pomislio, dok u mraku ne zasijaju njegovi kao sečivo oštri zubi. „Slepi miševi su idealni prenosioci virusa, zato što su kao sisari vrlo slični ljudima“, objašnjava Štefan Kloze. „Oni mogu da preleću velike distance i žive u zajednicama koje mogu da broje i do milion članova.“ Ovaj tridesettrogodišnji naučnik radi za Univerzitetsku kliniku u Bonu i već godinu dana vodi nemačko-ganski projekat o slepim miševima.

Kako bi se kasnije u laboratoriji utvrdio izazivač virusa, neophodne su fekalije slepog miša. Kloze lovi ove noćne životinje tek nakon što su one pojele svoj večernji obrok. Zatim ih pažljivo stavlja u mekane vunene torbe. On i njegov tim zatim mere i katalogizuju svaku životinju pojedinačno.

Ispod plastične nadstrešnice izgrađena je mobilna istraživačka stanica. Tu se fekalije slepog miša iz kese presipaju u tube. I tek kada je to gotovo, slepi miševi se puštaju.

Slepi miševi pod stresom

Pojedinim slepim miševima ugrađen je čip pomoću kojeg naučnici mogu da prate njihova kretanja po okolini i tako zaključe kako na primer deforestacija kišne šume utiče na njih. „To pojačava stres i životinje čini podložnijim virusima, što onda te životinje čini opasnijim po ljude“, kaže Kloze. Što je raznovrsnost ekosistema siromašnija, to je taj sistem nestabilniji.

Kod prenošenja virusa navike u ishrani ljudi takođe igraju glavnu ulogu. Meso slepog miša u Gani važi za posebno zdravo i prodaje se po jeftinim cenama na pijacama mesa u toj zemlji. Ako meso nije dobro ispečeno, čovek može da se zarazi virusima. „Ali i voda je izvor opasnosti“, dodaje Stefan Kloze. U pećinama često postoje mali potoci u koje slepi miševi izbacuju svoje fekalije. „Mnogi stanovnici lokalnih sela odatle crpe vodu za piće neznajući da odatle vrebaju potencijalni virusi.“

Borba protiv sujeverja

Upravo zato je edukacija jedan od ciljeva projekta. Olivija Agbenjega, sociološkinja iz Gane, radi na tome. Ona najveći problem vidi u rasprostranjenom verovanju u bogove prirode. „Ljudi kada se ovde razbole to smatraju božjom kaznom. Mnogima nije jasno da uzrok njihove bolesti mogu biti kontaminirano meso ili voda“, kaže Olivija. Ova fatalna verovanja široko su rasprostranjena u zemlji.

Zato ova četrdesetosmogodišnja sociološkinja nastoji da osvoji poverenje uticajnih poglavica. Oni su duhovne vođe svake zajednice u Gani. Uz njihovu pomoć Olivija hoće da organizuje radionice i deli savete o svakodnevnom životu lokalnom stanovništvu. Ona želi da im ukaže na to da već prokuvavanje vode i pravilno ispečeno meso može da im spasi život.

Globalni problem

„Prevencija je mnogo važna“, naglašava Olivija. „Kada se neka bolest pojavi, tada je često već kasno. Mnogi pacijenti umru na putu do prve bolnice.“ Infrastruktura je loša i mnogi lokalni stanovnici sebi ne mogu da priušte skupe lekove. „Zato moramo da sprečimo infekcije, pre nego što one uzmu maha“, kaže Olivija Agbenjega.

Upravo zato Štefan Kloze i njegov tim danonoćno rade u improvizovanoj laboratoriji. „Uhvatili smo 150 slepih miševa i sve smo ih ispitali“, objašnjava on. Za nemačke i naučnike iz Gane ovo je projekat razmene na jednakim osnovama. Oni su svesni značaja međunarodne saradnje, jer virusi ne poznaju granice.

Autori: Ajgul Čizmećoglu / T jana Milunović
Odg. urednik: Nemanja Rujević