Sloboda štampe

Politika i privreda mešaju se u novinarske poslove. Novinari se ućutkuju, preti im se zatvorom. Javni servis je u celoj Evropi u krizi. Nezavisnost medija ugrožavaju i antiteroristički zakoni, objašnjava Fabris Pocoli Montenej, generalni sekretar Udruženja evropskih novinara: „Ovi zakoni su izgubili svoj izvorni smisao i koriste se za kontrolu informacija u oblastima koje ponekad nemaju veze sa suzbijanjem terorizma. Vlasti se tako mešaju u rad novinara, prisluškujući njihove telefonske razgovore ili čitajući njihovu elektronsku poštu. Novinari više ne mogu da rade u miru, jer vlasti mogu da se dočepaju podataka.“

Konvencija o pristupu informacijama

Savet Evrope radi na izradi Konvencije o pristupu informacijama. Konvencija se odnosi i na objavljivanje poverljivih podataka, koji bi bile u opštem interesu. I baš se Francuska protivi takvoj odredbi, dok se Estonija, Letonija, Mađarska, Slovenija, Srbija i Makedonija zalažu za njeno usvajanje. Helen Darbišir iz nevladine organizacije Access Info sa sedištem u Madridu kaže: „U nekim slučajevima istočna Evropa je ispred zapadne. Pritom ne mislim samo na zakone, već na informacije do kojih čovek lako može da dođe. U Rumuniji postoje internet stranice na kojima se objavljuje imovina ljudi koji obavljaju javne funkcije. U zapadnim zemljama, Francuskoj ili Španiji, ne postoji obaveza, da se takvi podaci objave. Štaviše u Španiji je ta informacija tajna. Čovek ne može da sazna koliko nosilac mandata poseduje, da li kupuje kuću ili auto od zarađenog novca ili mita.“

U Francuskoj postoji "kultura tajni"

Francuska je tek poseban slučaj. U njoj ne samo da vlada tzv. „kultura tajni“ i nedostatak transparentnosti, već je prisutna i velika bliskost novinara i političara. Oni se školuju na istim elitnim školama i stanuju u istim četvrtima Pariza. Fabris Pocoli Montenej uz to kritikuje: „Francuska je jedina zemlja u svetu, u kojoj industrijski koncerni poseduju najvažnije medije koji formiraju javno mnjenje, utičući tako direktno na informacije. To nije dobro za slobodu štampe. Novinari sve jasnije govore da je teško objaviti informacije o određenim preduzećima, u farmaceutskoj branši, građevini ili osiguravajućem sektoru. Šefovi se nažalost radije priklanjaju zahtevima akcionara, nego što podržavaju novinare. To nam se čini izuzetno opasnim i ide u lošem pravcu.“

Pogrešna saopštenja prave probleme

Ali verodostojnost medija ne pati samo zbog autocenzure ili raznoraznih pritisaka, već i zbog pogrešnih saopštenja koja izazivaju skandale. Kao na primer navodni sms Nikole Sarkozija uoči venčanja, koji je posalo bivšoj supruzi Sesiliji. „Ako mi se vratiš, sve ću otkazati.“ Lažnjak. Ili objava smrti poznatog televizijskog voditelja, što je bila informacija preuzeta sa interneta bez ikakve prethodne provere. Štefan Sioan iz novinarske pariske škole kaže: „Mi radimo na međunarodnim projektima koji treba da ohrabre novinare da tragaju za informacijama, ali i da svoj posao rade što je više moguće precizno i časno, kada je reč o izvorima podataka.“

U Nemačkoj stanje zadovoljavajuće

Nemačka u poređenju sa drugim evropskim zemljama zauzima dobru poziciju. Ali problemi koji se tiču slobode štampe postoje i u Nemačkoj, kaže Helen Darbišir: „U Nemačkoj je novinarima prećeno sudskim procesima, pa čak i zatvorskim kaznama, zato što su objavili informacije o tajnim letovima CIA-e. Da se novinaru preti kaznom zatvora, jer je otkrio da njegova vlada dozvoljava letove koji krše ljudska prava, to čovek očekuje u nekoj komunističkoj ili totalitarnoj zemlji, ali ne i u modernoj evropskoj demokratiji.“Sloboda štampe je osnovno demokratsko pravo, koje se mora braniti svakog dana. Pa tako i u Evropi, kao što pokazuje izveštaj evropskih novinara.