Bukvalno u poslednjem trenutku, predsednik Obama je učinio ono što već godinama traže branitelji ljudskih prava širom sveta: smanjio je kaznu za uzbunjivačicu Čelzi Mening, osuđenu na 35 godina zatvora. Iskoristio je moć svoje funkcije i pobrinuo se za njeno skoro puštanje na slobodu.
Ta odluka se uklapa u samoreklamersko opraštanje Obame od svetske politike. Sa svojim velikim retoričkim talentom, on je u svojim poslednjim oproštajnim govorima slavio istorijski značaj sebe kao prvog crnoputog predsednika, dirnuo je još jednom svoje pristalice do suza time što im je stalno i detaljno govorio o ljubavi prema svojoj supruzi, prema svojim kćerkama, pa i prema svim dobrim ljudima.
Odavanje vojne tajne da bi bio rasvetljen zločin
Sada, samo nekoliko sati pred izlazak iz Bele kuće i predaju štaba u ruke Donalda Trampa, on je okončao zatočeništvo jednog bivšeg vojnika koji posle promene pola sada mora da služi kaznu kao jedina žena u muškom zatvoru. Već dva puta je pokušala da se ubije. Meningova je između ostalog predala Vikiliksu video-snimak na kojem se vidi kako posada jednog vojnog helikoptera SAD u Iraku goni civile kao životinje. Pri tome je ubijeno 11 ljudi. Mnogi pravnici i danas tvrde da je Meningova pomogla da se rasvetle ratni zločini, i da je to mogla da učini samo odavanjem tajne.
Kazna od 35 godina je bila nesrazmerna – tako je Obama obrazložio svoju odluku na poslednjoj konferenciji za štampu. Sedam godina zatvora, kaže, dovoljne su da zastraše one koji budu hteli da odaju vojne tajne.
Gonio je uzbunjivače
Ispravno je da se Meningova pusti iz zatvora. Tačno je: za nosioce političke odgovornosti je sve teže da u vremenu hakerskih napada i rata na internetu nađu meru između transparentnosti i bezbednosti, između zaštite privatne sfere i zaštitnog nadzora.
No, tačno je i da Obami za vreme njegovog mandata nije palo na pamet ništa drugo do da gori i oštro kažnjava uzbunjivače. Za vreme mandata Obame, samozvanog prijatelja ljudi, suđeno je rekordnom broju uzbunjivača javnosti. I novinari su, kažu, bili primoravani da otkriju svoje izvore, jer su, na primer, citirali tajne informacije o Severnoj Koreji.
Obama je imao osam godina da osveži zakone koji pružaju zaštitu ljudima koji moraju da odaju tajne da bi bili rasvetljeni zločini. Upravo zato što je on predsednik za vreme kojeg je postalo jasno koliko su kriminalni hakerski napadi opasni za demokratiju, morao je da se bori za to da uzbunjivači dobiju sigurnu mogućnost da odaju tajnu.
Obama nije ispunio taj zadatak. Za Čelzi Mening lično, njegova odluka je divan poklon. Ali to neće promeniti njegov negativan bilans kada je reč o zaštiti uzbunjivača.