236 minuta za stres posle rada

Statistički gledano, svaki Nemac ima 236 minuta slobodnog vremena dnevno. To je vreme koje radni narod koristi uglavnom u ranim večernjim satima. No, umesto opuštanja, sve više ljudi to vreme provodi u permanentom stresu. To je pokazala najnovija godišnja anketa koju finansira "Britiš ameriken tobako". Kao i uvek, ispitano je 2000 ljudi starijih od 14 godina. "U svim takvim situacijama, građani se osećaju nervoznije i napetije nego pre 30 godina", kaže profesor Ulrih Rajnhart, naučni direktor fondacije BAT.

Rajnhart smatra da je takvo preopterećenje rezultat ogromnog povećanja ponude kada je reč o aktivnostima u slobodonom vremenu. Broj sportova se od 1980. upetostručio, broj kvadratnih metara tržnih centara je ušestostručen, a broj novoobjavljenih knjiga svake godine predstavlja novi rekord. Da ništa ne bi propustio, građanin mora da se opredeli za mali broj od beskonačno mnogo mogućnosti.

Najbolje sve istovremeno - i bez društva

Ovogodišnje izdanje ankete koja se sprovodi već 30 godina pokazuje da su opušteno stanje ili dosada prisutni još samo u delu slobodnog vremena penzionera. Za one iizmeđu 14 i 24 godine, važno je da se svaki minut produktivno iskoristi. Sport, elektronska pošta, sastanci sa prijateljima ili telefoniranje sa porodicom: sve više građana posle radnog vremena upada u vrzino kolo sopstvenih potreba. Iz ankete se jasno vidi da je stres veći u žena, jer je kod njih prisutniji osećaj da ne mogu da ugode svima. Muškarci su pod stresom zbog nedovoljno sna, ali i zbog toga što moraju da se bore sa planovima za život.

"Upadljivo je da je mlada generacija je pod većim stresom nego populacija starija od 65 godina", prenosi Rajnhard. Konzumiranje slobodnog vremena, lične obaveze, stalno ugađanje drugima i permanenti pritisak donošenja odluka predstavljaju posebno opterećenje. Glavni faktor stresa su - za sve podjednako - ljudi iz okruženja. Posebno u situacijama kao što su zastoji u saobraćaju ili dugi redovi pred biletarnicama.

Mediji najbolje ispunjavaju slobodno vreme

Nemce i dalje najbolje odmara - televizija. "Već 25 godina, gledanje televizije je neprikosnoveno na prvom mestu liste najomiljenijih aktivnosti u slobodno vreme", kaže Rajnhart. Tu aktivnost slede slušanje radio-programa i telefoniranje.

Konzumiranje medija inače dominira slobodnim vremenom Nemaca. Većina od 14 najčešćih aktivnosti ima veze sa medijima - surfovanje po internetu, igranje računarskih igara ili slušanje muzike. Internet ima sve veću važnost, ali većina je ipak okrenuta klasičnoj televiziji. Devet od deset građana Nemačke sasvim otvoreno kaže da posle rada želi da se prepusti "žuborenju" medija. Samo tri odsto ispitanih precizno bira sadržaje za gledanje ili slušanje na internetu. Posebno je zanimljivo što je radio doživeo pravu renesansu. Ovaj medijum je zahvaljujući pametnim telefonima postao jedan od najomiljenjih i među mladima.

Od 2010. naovamo, korišćenje interneta u slobodnom vremenu se povećalo za 15 odsto. Ovaj medijum koristi 99 odsto mladih, ali i 70 odsto mlađih seniora. Nikakvo čudo što u 10 najomiljenijih aktivnosti u slobodnom vremenu nema više ličnih ni društvenih aktivnosti - surfovanje je postalo glavna preokupacija svih. Prema rezultatima ankete, roditelji posle rada više vremena provode na internetu nego sa svojom decom.

Bavljenje sportom više nije popularno

Nemci se sve ređe sastaju sa prijateljima. A zapostavljaju i druge aktivnosti van sopstvena četiri zida. Izgleda da je sport izašao iz mode, baš kao što su opale i posete kulturnim ustanovama: "Većina građana Nemačke nikada ne ide u pozorište, u operu, ili na koncert klasične muzike". Troje od petoro građana ne želi ni da se u slobodnom vremenu bavi dobrovoljnim radom. To ne znači da nema nikakvih aktivnosti van kuće: sve su popularniji ulični vašari, bioskop i festivali pop i rok muzike.

Na "tržištu slobodnog vremena" je vidljiv pravi bum, jer je prevagu odneo - konzum. "gotovo da više ni nema aktivnosti koja nešto ne košta, direktno ili indirektno", prenosi Rajnhart. Šoping u gradu je zamenio šoping na internetu. Tako je ponašanje građana u slobodnom vremenu zapravo u suprotnosti sa idejom opuštanja i obnavljanja energije. Jer, mnogi građani navode da, umesto konzuma, mogu da se ispavaju ili prepuste sanjarenju. Dve trećine ispitanih bi želelo da radi upravo ono što poželi u određenom trenutku, na primer da se sastane sa prijateljima.