Slovencima je dosta "oligarha i lopova"

Slovenci danas biraju novog predsednika države. U drugom krugu predsedničkih izbora našla su se dva najuspešnija kandidata iz prvog kruga: aktuelni predsednik (nestranački kandidat) Danilo Turk i bivši premijer iz redova Socijaldemokratske stranke Borut Pahor.

Tamošnji mediji prenose procene brojnih anketa koje najavljuju pobedu Boruta Pahora. On je u prvom krugu, na iznenađenje mnogih, prestigao predsednika Turka sa 40 na prema 36 odsto osvojenih glasova.


Turkove greške i Pahorovo izbegavanje ideoloških tema

Ljubljanski Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) u istraživanju koje je sproveo na temu najnovijih predsedničkih izbora u Sloveniji, procenjuje da je sadašnji predsednik Turk, uprkos velikim očekivanjima od predsednikovanja, ostvario skromne rezultate, zbog čega su ga glasači kaznili u prvom krugu ovih izbora. "Birači očekuju, da je predsednik iznad stranačke politike. U slučaju aktuelnoga predsednika Turka to je trajalo samo prvih par mjeseci, kasnije je počeo sa uplitanjem u stranačku politiku i time izgubio poverenje birača", procenjuje su u istraživanju IFIMES-a. Za razliku od tadašnjeg hrvatskog predsednika Mesića, koji je bio najugledniji i prepoznatljiviji predsednik u regionu i cenjen u međunarodnim okvirima, slovenački predsednik Turk nije uspeo da se nametne ni u regionu, ni u međunarodnim okvirima, ocenjuje ljubljanski institut.

Kao protivkandidat na ovim izborima je Borut Pahor. On je na funkciji premijera bio od 2008. do 2011. godine, a prema oceni analitičara, to je tada bila najslabija vlada u nezavisnoj Sloveniji. I pored toga, Pahor je u prvom krugu predsedničkih izbora osvojio najveći broj glasova.
"Analitičari smatraju da je Pahorov kvalitet izbegavanje ideoloških tema i konflikata, koja dele slovenačko društvo. Iako je zvanično stranački kandidat, njegovi nastupi u javnosti su nestranački i autonomni", smatraju u IFIMES-u, dodajući kako je Pahor jedan od retkih političara koji priznaje vlastite greške u prošlosti.

Po prvi put od proglašenja nezavisnosti Slovenije, u drugom krugu izbora našla su se dva predstavnika levog političkog spektra. Kandidat desnog centra Milan Zver, blizak vladi premijera Janeza Janše, u prvom krugu završio je treći. Predsednik u Sloveniji ima uglavnom reprezentativnu ulogu. Od 1991. na toj funciji u Sloveniji bili su Milan Kučan (dva mandata), Janez Drnovšek i Danilo Turk.

Nezadovoljstvo građana sve veće

Dva dana uoči drugog kruga izbora, u petak 30.11. na hiljade Slovenaca je u glavnom gradu Ljubljani protestvovalo "protiv elite". "Oligarsi i lopovi moraju otići", zahtevali su demonstranti. Pri tome nosili su plakate sa portretom konzervativnog premijera Janeza Janše, na kojem je pisalo "Gotov je". Oštre kritike sa protesta upućene su i opoziciji. Demonstranti su tražili i prekid "socijalnih rezova". Mnogi su pri tome nosili crvene karanfile kao tradicionalne simbole radničkog pokreta.

U svojoj analizi, ljubljanski institut IFIMES navodi da je finasijska kriza koja je počela 2008. ukazala na sve greške, koje je Slovenija napravila posle osamostaljenja. Pre svega u privatizaciji nekadašnjeg društvenog vlasništva. "Pojedinci su se preko noći obogatili, najviše unutrašnjim menadžerskim otkupljivanjem preduzeća uz garancije visokih iznosa kredita od državnih banaka. Kada su zbog ekonomske krize počele da padaju cene deonica,  tajkuni nisu mogli da vraćaju visoke kredite", analizira IFIMES. Posledice su bile propadanje preduzeća i rast nezapolenosti. "U uslovima tzv. drugarske ekonomije pravna država je delovala sa puno nedostataka, što dokazuje i činjenica, da u Sloveniji niko od visoko pozicionirah političkih zvaničnika nije osuđen za brojne prevare i krivična dela u vreme obavljanja različitih državnih funkcija, niti iko od većih biznismena", navodi ljubljanski Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije.

Sloveniji, koja kao svoju valutu od 2007. koristi evro, prema tvrdnjama same vlade, preti bankrot. Još nekoliko dana uoči protesta u Ljubljani, u drugom po veličini slovenačkom gradu Mariboru, došlo je do sukoba građana sa policijom, nakon čega je više od 10.000 ljudi protestvovalo zahtevajući ostavku gradonačelnika Franca Kanglera, čije se ime vezuje za nekoliko korpucionaških afera. U tim je demonstracijama povređeno je 10 osoba.

Autor: Snježana Kobešćak
Odg. urednik: J. Leon