Slovenija: ko ne piše za nas, taj je protiv nas
8. maj 2020.
Novinaru Blažu Zgagi dati nagradu za slobodu je „kao kada bi se ubici žena dala nagrada za zaštitu ženskih prava". Ovaj uvredljiv - i vrlo čitan - tvit nije napisao neki pijani trol usred noći, već jedan iskusan slovenski političar: Branko Grims (57), diplomirani geolog i poslanik iz redova vladajuće Demokratske stranke Slovenije (SDS) Janeza Janše.
Ton njegovog tvita je u Sloveniji deo svakodnevnice: premijer Janez Janša je pre dve sedmice i sam Zgagu javno nazvao lažljivcem koji je „čitavu novinarsku zajednicu diskreditovao više nego iko u istoriji Slovenije". Sada o Zgagi svako može pisati šta mu je volja.
Razlog ovim napadima su Zgagine optužbe na račun vladajućih političara - on im prebacuje da su se okoristili pri nabavki zaštitnih maski i respiratora u vreme korona-krize. A to što mu je DW dodelio nagradu „Freedom of speach" samo je je još pojačalo napade na ovog novinara.
Ko pita taj je neprijatelj
No, Zgaga i pre toga važio za neprijatelja: osobu koja je, poput ovog poznatog istraživačkog novinara još pre deset godina pisala o korupcijskoj aferi u Janšinom okruženja u vezi s nabavom tenkova - sme se, i čak se mora napadati svim sredstvima.
Na njega se onda ne gleda kao na posmatrača ili komentatora, već kao na igrača iz protivničkih redova. S jedne smo strane mi, a s druge ta „novinarska zajednica". Već i samo postavljanje škakljivih pitanja u redovima Janšinog tabora shvata se kao objava rata.
„Jeftine kurve"
Od srede to viđenje stvari ima čak i sudsku legitimaciju. Dve urednice slovenačke televizije, koja je javno-pravni servis, moraju prihvatiti, kao što je to presudio Vrhovni sud Slovenije, da ih Janša javno psuje kao jeftine kurve.
Svojevremeno je Janša, tada još kao šef opozicije, na Tviteru objavio da „na Fejsbuk stranicama bordeli nude povoljne usluge isluženih prostitutki" - i onda kao primer naveo imena dve novinarke. Jedna, napisao je Janša, posao obavlja za 30 evra, a druga za 35. To je u redu, ocenili su suci: na kraju krajeva, radi se svađi u javnom prostoru.
Koga tako napadaju ne može dugo ostati neutralan. Tako ti napadi dovode do onoga što im je navodno bio povod: novinari mogu biti samo prijatelji i neprijatelji.
Stranački mediji
Prijatelji su Janši dva kanala televizije Nova24, neke novine poput stranačkog lista Demokracija te dvadesetak internet portala, među njima i donedavno ugledni Siol.net, vlasništvo slovenačkog državnog Telekoma. Otkako je nova vlada prisilila ranijeg glavnog urednika da ode s položaja i Siol.net je pristupio Janšinom taboru. Svi ostali su neprijatelji.
Ova mala alpska zemlja, koja je od 2004. članica EU i NATO, a od 2007. i Evrozone - ima tek nešto više od dva miliona stanovnika. Medijska scena je vrlo pregledna. Od sedam dnevnih novina dve su pre svega regionalnog karaktera. Najvažniji list Delo je naglašeno suzdržan. Najveće borbe se vode oko javno-pravne televizije. Tu novinari moraju svakodnevno da brane svoju nezavisnost.
Napadi Janšine stranke na novinare imaju dugu istoriju. Kada je ovaj 61-godišnjak 2004. prvi put postao premijer, više od 500 novinara, gotovo svi u zemlji, protestovali su peticijom protiv napada na njihove slobode.
Strani neprijatelji
2015. je Janša promenio taktiku i osnovao svoju televiziju - Nova24 koja se pokazala kao odani razglas za širenje ideja njegove desnopopulističke stranke. Prelasci s uredničkih mesta te televizije u politiku i obratno su uobičajeni: raniji direktor Aleš Hojs sada je postavljen za ministra unutrašnjih poslova.
Zaposleni ove televizije gotovo da nemaju veze s drugim novinarima. Oni su organizovani u svom „domovinskom" novinarskom savezu, koji je sredinom marta s dolaskom nove vlade, ponovo aktiviran posle višegodišnje pauze.
U kampanji koju sadašnja vlada vodi protiv novinara i strani se mediji percipiraju kao neprijatelji - na primr nemački Špigel ili britanski Gardijan. Oni su već ubrzo nakon Janšinog preuzimanja vlasti izveštavali o napadima na novinare.
Zato ne čudi da to sada pogađa i Dojče vele: „U ratu protiv Janše", piše internet portal Domovina, „levičarskim aktivistima je uspelo da na svoju stranu dovedu i dve ugledne strane medijske kuće." Konkretno se navode Dojče vele i Gardijan.