"Slovenija ne uživa u blokadi Hrvatske"

Gospodine ministre, Slovenija se – nema sumnje – emancipovala kao članica Evropske unije. No, kakvi su njena uloga i značaj u regiji? Kako Slovenija vidi sebe i svoj doprinos u procesu integracije u EU zemalja zapadnog Balkana?

„Slovenija dvojako gleda na svoju ulogu. S jedne strane mi smo unutar Evropske unije zastupnici interesa regije tako što zagovaramo daljnje proširenje EU-a na zemlje zapadnog Balkana, što predlažemo da ta tema ostane na dnevnom redu, što otvaramo nova pitanja, što podržavamo i istrajavamo na tome da EU upućuje pozitivne signale u regiju...

S druge strane bismo hteli da pružimo, ili već pružamo tehničku pomoć državama regije tako što im prenosimo naša iskustva iz procesa učlanjivanja u EU i savetujemo njihove pregovaračke timove. Osnovali smo i Centar za evropske perspektive koji nudi stručnu pomoć, organizuje okrugle stolove, prenosi iskustva... Osim toga, i unutar EU-a učestvujemo u programima koji su namenjeni podršci pri uspostavljanju i oblikovanju institucija tako da zapravo najveći deo naše razvojne pomoći odlazi u države jugoistočne Europe. To je ta dvojna uloga: s jedne strane pružamo bilateralnu pomoć, a s druge strane smo glasnogovornik regije unutar Evropske unije.

Sporne mape

Kako se u tu sliku uklapa sadašnja slovenačka blokada pristupnih pregovora između Hrvatske i Evropske unije?

Hrvatska već nekoliko godina pregovara s EU. Mi smo Hrvatsku i dosad podržavali na tom putu, a to ćemo činiti i ubuduće. Mi, štaviše, smatramo da je članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji prvenstveno u našem interesu. No, prošle se godine dogodilo da su u pregovaračkom procesu podneseni dokumenti koji su sadržavali te nesretne geografske karte. Mi smo na to morali reagovati, jer je odjednom naše nerešeno bilateralno granično pitanje postalo predmetom pregovaračkog postupka.

Istovremeno, sve do decembra 2008. nismo uspeli da usaglasimo izjave koje bi zadovoljile kako nas, tako i hrvatsku stranu. Hrvatska strana nije bila spremna odstraniti te mape, a mislim da je to i fizički bilo nemoguće, jer iziskuje dugotrajnu proceduru, tako da smo krajem godine došli u ovakvu situaciju.

Hoćete li i uz koje uslove prihvatiti predlog komesara za proširenje EU-a Olija Rena da tim međunarodnih stručnjaka na čelu s bivšim finskim predsednikom i dobitnikom Nobelove nagrade za mir Martijem Ahtisarijem posreduje u nalaženju izlaza iz nastale situacije?

Predlog Evropske komisije

Dok smo i sami tražili način za nastavak puta, stigao je predlog Evropske komisije da rešenje pokušamo naći uz posredovanje Martija Ahtisarija. Ta je ideja kod nas naišla na pozitivan odjek pre svega zbog toga što bismo zajedno s Hrvatskom tražili put izlaska iz krize.

Hrvatska je zaustavljena u pregovaračkom procesu, a ni mi ne uživamo u blokadi njenog puta. O nekim uslovima posredništva se još moramo dogovoriti, na primer o konačnom cilju, obaveznosti prihvatanja konačnog predloga i sličnom. Ti su razgovori u toku i nadamo se da ćemo naći rešenje.

O tome ste već u tajnosti razgovarali i sa hrvatskim ministrom spoljnih poslova Gordanom Jandrokovićem i Olijem Renom u Briselu. Kako zamišljate taj dogovor? Kakav bi morao biti da bi bio prihvatljiv za obe strane?

O pojedinostima ne bih govorio, ali očekujemo da će rezultat posredništva biti predlog za rešavanje pitanja razgraničenja. Mi pritom vidimo dva procesa koji se odvijaju uporedno. Prvi je proces hrvatskih pristupnih pregovora koji bi nakon međusobnog dogovora o posredništvu mogao biti nastavljen.

Drugi je proces međunarodnog posredništva koji bi tekao paralelno, a cilj bi bio da se nađe rešenje za granični problem. Očekujemo da bi oba procesa bila okončana do kraja ove godine kada bismo imali i predlog rešenja graničnog spora i ugovor o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji.

Međunarodno posredovanje

Zašto se Slovenija toliko boji izlaska pred nezavisne međunarodne instance kako bi raščistila pitanje razgraničenja sa Hrvatskom?

Nismo rekli da bi takav način rešavanja problema bio nedopustiv. No, ne vidimo da je to u ovom trenutku realna mogućnost. Zašto? Predsednici vlada su svojevremeno pregovarali o tome kako bi se zajedno obratili nekom od međunarodnih sudova.

Slovenija je definisala uslove pod kojima bi bila spremna obratiti se za pomoć trećoj, nezavisnoj instanci. Pravnici su dobili zadatak da sastave odgovarajuće modalitete, ali u tome nisu uspeli.

Nama sve to izgleda kao prilično dugotrajan proces koji neće biti zaključen do kraja godine. Nakon svih događaja u vezi sa ratifikacijom sporazuma o učlanjenju Hrvatske u NATO utoliko je važnije da do kraja ove godine bude rešeno i granično pitanje i potpisan pristupni sporazum između Hrvatske i EU. Na odluke suda se neretko čeka i po nekoliko godina i zato nam takav pristup ne odgovara.

Još postoji mogućnost da građani Slovenije na referendumu zaustave učlanjenje Hrvatske u NATO – mimo volje svih ostalih članica saveza. Kakvu sliku Slovenija time ostavlja u svetu? Ne baš najpouzdanijeg partnera?

Mi se kao saveznica NATO dokazujemo sudelovanjem u raznim operacijama – od Kosova do Avganistana – i mislim da smo se pritom potvrdili kao pouzdana članica. Mislim da smo i sudelovanjem srazmerno velikog broja naših vojnika u međunarodnim mirovnim misijama pokazali da smo pouzdan partner u NATO.

Referendum je, pak, zakonsko pravo i mogućnost demokratskog odlučivanja u Sloveniji koje valja poštovati. Vlada smatra da referendumsko odlučivanje u ovom slučaju nije nužno, da je parlament u kojemu je 80 posto poslanika glasalo za ratifikaciju dovoljna garantija zaštite slovenačkih interesa. Stoga se slovenačka vlada nada da do referenduma neće doći, da će podnosioci zahteva odustati od plebiscita, ali ne možemo isključiti mogućnost održavanja referenduma niti ga možemo sprečiti.

Vlada je za Hrvatsku u NATO

Što ako do njega ipak dođe?

Ne bih hteo da govorim o tome šta će biti, ako bude bilo, ali ako bude prikupljen dovoljan broj potpisa za raspisivanje referenduma, vlada će učiniti sve što je u njenoj moći kako bi građani glasali za stupanje Hrvatske u punopravno članstvo NATO.

Kako će se, prema Vašem mišljenju, na kraju ipak odmrsiti ovaj čvor koji steže i Hrvatsku, i Sloveniju, i Evropsku uniju?

To će nam reci Marti Ahtisari. Ne bih se želeo upuštati u zaključne predloge, jer ako bih to učinio, oni automatski ne bi bili prihvatljivi za hrvatsku stranu. Zato ćemo pričekati Ahtisarija, uzdajući se u njegovu nobelovsku mudrost i njegov konačni predlog rešenja koje neće potpuno zadovoljiti obe strane, ali s kojim će i Hrvatska i Slovenija moći i morati da žive.

Znači li to da će Slovenija svakako usvojiti preporuku Martija Ahtisarija?

Mi smo spremni prihvatiti Ahtisarijevu preporuku, ukoliko dođe do dogovora o posredništvu.

Samuel Žbogar je od kraja 2008. ministar spoljnih poslova Republike Slovenije. Rođen je 1962. godine. Diplomirani je politolog i stručnjak za međunarodne odnose. Do imenovanja za ministra bio je direktor Instituta za strateške studije u Ljubljani. Iza sebe, još iz vremena bivše Jugoslavije, ima bogatu diplomatsku karijeru i bio je u diplomatskim misijama u Kini i pri Ujedinjenim nacijama. Kao ambasador zastupao je Sloveniju u SAD. Član je stranke Socijalnih demokrata.