Slučaj Molat: Pravo ispred pravde

Molat (56) je najpoznatiji stanovnik psihijatrijskih ustanova u Nemačkoj. Pre sedam godina mu je suđeno jer je navodno teško zlostavljao svoju ženu pred razvod i bušio gume na automobilima supruginih prijatelja. Procenjeno je da je opasan. I ne samo to. Molat je i paranoičan jer je čitavo suđenje proveo mašući raskupusanom sveskom u kojoj je pisao o svom ocu (koji nema nikakve veze sa suđenjem), diktatoru iz Ugande Idi Aminu (koji ima još manje veze sa suđenjem) i o – masovnim prevarama i pranju novca na švajcarskim računima u kojem je učestvovala Molatova supruga, inače službenica Bavarske banke, sa brojnim kolegama.

Sudija je zabranio Molatu da govori o toj teoriji zavere, a tužilaštvo nikada nije proverilo navode. Ipak, to je uradila sama banka i interna istraga je pokazala – da je Molat u pravu i da je imao insajderske informacije. Verovalo se da će sud u Regensburgu ponoviti suđenje ili makar prebaciti Molata iz psihijatrije u obični zatvor, ali sudije nisu bile tog mišljenja. Kažu, ako je i bilo grešaka u postupku, to nije razlog da se ceo postupak odbaci. Nije uvaženo ni pojavljivanje novog svedoka koji zna da je Molatova žena pretila mužu da će ga strpati u zatvor ukoliko razglasi aferu sa pranjem novca.

Švebiše cajtung (Ravensburg) podseća da je ponavljanje postupka u korist okrivljenog tražio ne samo njegov branilac, nego i tužilac, što je ekstremno retko i dešava se samo kada i Tužilaštvo uvidi da je počinjena nepravda. „Odluka suda u Regensburgu teško je shvatljiva. Objašnjeno je da je proces pred sudom u Nirnbergu kojim je Molat smešten na psihijatriju bio manjkav. Ali to nije dovoljno da se proces ponovi. Zašto? Zato što zakon dozvoljava ponavljanje procesa samo u retkim slučajevima, kažu sudije. To pomalo zvuči kao pravni pozitivizam.“ Ugledni Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt) piše da štura i kruta pravna tumačenja malo znače čoveku koji je već sedam godina zarobljen u četiri zida.

„Nemačka je nesumnjivo razvijena pravna država, ali to nije garancija za pravdu i nepogrešivost“, komentariše Noje osnabriker cajtung (Osnabrik). „Moguće je da je Molat zlostavljao ženu i bušio automobilske gume. Ali pojačava se utisak da pravosudni sistem nije spreman da revidira moguće greške. Čak je i istraga banke pokazala da Molat nikako nije bio paranoičan kada je govorio o crnim računima svoje žene.“ Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue) piše da deca od malena uče da priznaju svoje greške, pa da i sudije moraju da shvate da njihova moć ima granice.

„Ne radi se o krivici, nevinosti ili neuračunljivosti – ponovljeni proces bio bi najbolji način da se činjenice odvoje od pretpostavki“, piše Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen). U Nirnberger nahrihtenu (Nirnberg) podsećaju i na drugu stranu priče: „U slučaju Molat sreli su se jedan teški optuženik i jedan, blago rečeno, nezgodni sudija. Nije bolje bilo ni kada je došlo do procene psihičkog stanja Gustla Molata, jer ovaj nije želeo da razgovara sa sudskim stručnjacima. Treba podsetiti Molatove pristalice da je optuženi razgovarao sa njihovim veštakom koji je zaključio – ovaj čovek je zaista paranoičan.“

Noje vestfeliše (Bilefeld) se pribojava mogućnosti da čak i Evropski sud za ljudska prava udari packu Nemačkoj zbog slučaja Molat. „Ostaje nam poslednja nada – Ustavni sud u Karlsrueu. Molim Vas, preuzmite slučaj!“ Šturtgarter cajtung (Štutgart) primećuje da je Molat postao i važna predizborna tema u Bavarskoj te da bi konzervativnom premijeru te pokrajine Horstu Zehoferu više odgovaralo da je sud naredio ponavljanje postupka. Jer Molat je sve popularniji, a izbori za Bundestag su sve bliže – 22. septembra.

„Pozitivno može da bude ako se temeljno proveri da li se ljudi olako šalju u psihijatrijske klinike“, piše Hanoverše algemajne cajtung (Hanover). „Prošle godine je bilo više od 6.700 takvih uputa, dvostruko više nego pre dvadeset godina. Moramo li toliko da se plašimo ovih ljudi? Za razliku od zatvora, kod psihijatrije se ne radi o prevaspitavanju nego o pukom uklanjanju ljudi – i to na duži vremenski period nego što predviđa zatvorska kazna.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon