Slučaj Hodorkovski: U Rusiji važi pravo jačeg

O suđenju ruskom tajkunu Mihailu Hodorkovskom list Flensburger tagesblat piše. „Na početku novog veka Hodorkovski se suprotstavio Kremlju koji je tada ponovo otkrio makijavelistički pristup vlasti. Ko nije sa nama, protiv nas je – tako glasi maksima političkog sistema koji je ustanovio Vladimir Putin. Suđenja Hodorkovskom sa pravnog stanovišta bila su farsa i predstavljala su, pre svega, lekcije dirigovane demokratije. Zapad bi na osnovu svega trebalo da zaključi da sa Rusijom, Vašington i Brisel mogu da pregovaraju, mogu da se dogovaraju i sarađuju na onim područjima na kojima je to moguće. Ali Zapad ne bi trebalo da ima ništa zajedničko sa Kremljom, jer za tako nešto nedostaje osnova koju bi činile zajedničke vrednosti. I tako će ostati u dogledno vreme“, piše list „Flensburger tageblat“.

List Badiše cajtung komentariše: „Da li bi Moskvu trebalo preplaviti protestnim notama? Ili čak zapretiti sankcijama. Partnerstvo sa Moskvom je dragoceno i bilo bi glupo rizikovati ga zbog jurističkog odmeravanja snaga. Ali zato bi partneri jedan drugome trebalo da kažu istinu, a jedna od tih istina jeste da nedostatak demokratije na koji ukazuje suđenje Hodorkovskom šteti i samoj Rusiji. Samovolja u pravosuđu plaši potencijalne investitore i rukovodstvo ugrožava modernizaciju zemlje. To bi trebalo neprestano ponavljati Putinu i Medvedevu, sasvim prijateljski“, predlaže „Badiše cajtung“.

List Štutgarter cajtung piše: „Teško da neki Rus veruje da sudovi sude po pravdi. Već generacijama pravosuđe služi samo tome da odluke vlasti potkrepi prividnim argumentima. U slučaju Mihaila Hodorkovskog postavlja se pre svega pitanje ko danas ima vlast u zemlji. Na osnovu toga što je Hodorkovski proglašen krivim čini se da je vlast u rukama premijera Putina koji je unapred najavio presudu, odnosno rekao da je bivšem oligarhu mesto u zatvoru. I u sovjetska vremena, i danas 99 odsto okrivljenih bilo je i proglašeno krivim. Mihail Hodorkovski nije nikakav izuzetak“, piše „Štutgarter cajtung“.

Komentator lista Vestdojče algemajne cajtung primećuje: „Potrajaće dok bude pročitano svih stotinu stranica obrazloženja presude Hodorkovskom. Tek tada najčuveniji ruski zatočenik saznaće koliko će još morati da sedi u zatvoru. Putin ga je već proglasio krivim rekavši: “Lopovima je mesto u zatvoru“.

Hodorkovski nije nevino jagnje. On ne samo da je jedan od dobitnika divljačke borbe za imovinu do koje je došlo nakon sloma komunističkog sistema, nego je bio jedan od najuspešnijih. Sve je bilo kao podmazano do 2003. godine kada se sukobio sa Putinom i njegovom imperijom. Tako Hodorkovski nije simbol slobode i ljudskih prava, nego pre oličava situaciju u Rusiji. Tamo važi pravo jačeg, a veliki delovi pravosuđa samo su produžena ruka političkih ili ekonomskih interesa. Većina Rusa više nema iluzija – za njih su korupcija, kriminal i samovolja vlasti svakodnevica. I ona je gorka za svakog koji nije u krugovima vlasti i oligarha“, piše „Vestdojče algemajne cajtung“.

List Fajnenšel tajms Dojčland o suđenju u Moskvi piše: „Postoji obeležje demokratije koje je za Rusiju do dana današnjeg ostalo potpuno strano: reč je o podeli vlasti. Ruski parlament, državna Duma, nije zakonodavni organ nego udara pečat na odluke koje donose Kremlj ili vlada. I ruski sudovi se ne orijentišu prema zakonu, nego postupaju u skladu sa uputstvima vlasti. Slučaj Mihaila Hodorkovskog, koji je i na drugom suđenu proglašen krivim, jasno ukazuje na taj nedostatak, a pokazao je i zašto je to za Rusiju prava katastrofa. Ukoliko se prouči argumentacija državnog tužilaštva vidi se da je na drugom suđenju Hodorkovski optužen zbog toga što je sam sebi ukrao naftu , dok mu je prvi put suđeno zbog toga što nije platio porez na tu naftu.

Izvođenje dokaza toliko je nelogično da može da se shvati samo kao jasna poruka: ovde nije reč o zakonima. I kako bi to svi shvatili i premijer Puutin se umešao neposredno pre donošenja presude i javno zatražio da Hodorkovski bude proglašen krivim.

Uticaj takve pseudopravde je razoran. Svakom preduzetniku u Rusiji sada je jasno da sud i drugi organi vlasti nisu tu da mu pomognu, nego da su deo nepredvidivog, opasnog sveta koji se u Rusiji naziva „vlast“ i sa kojim je najbolje ne imati nikakve kontakte. Onaj ko nema zaštitnika u aparatu vlasti bolje da se ne upušta u preduzetništvo. Svaki pokušaj ruskog rukovodstva da privuče investitore u zemlju na taj način postaje apsurdan. Često se tvrdi da je suđenje Hodorkovskom izuzetak, ali ono je pre pravilo. Ono je obeležje moderne Rusije.

Bivši šef Jukosa možda se ogrešio o zakone u onim divljim godinama kada su ruska državna preduzeća postajala privatno vlasništvo. Ali, da li je nešto zgrešio i šta je zgrešio svet nikada neće saznati. Ni u jednom od dva suđenja to se pitanje nije ozbiljno postavljalo. Pravi greh čoveka koji je nekada bio najbogatiji Rus nije krađa nafte, utaja poreza ili prevara. Hodorkovski je u zatvoru, jer je pokušao da bude nezavisan. Hteo je da integriše svoj koncern sa američkom kompanijom čime bi izmakao kontroli ruske države. Finansirao je političke stranke ne zbog toga što su mu bile bliske, nego jer je smatrao da je to ispravno.

Ukratko, počeo je da preuzima odgovornost, deluje na svoju ruku, ali takvo ponašanje se u Rusiji ne očekuje od preduzetnika, pa bio on i najbogatiji. Za Putinov sistem, uprkos svoj retorici, nema ničeg opasnijeg od nezavisnih ličnosti. Naime, sistem vertikale moći koji je konstruisao Putin zasniva se na međusobnoj zavisnosti u kome svako svakome nešto duguje i zato nije slobodan“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Pripremio Nenad Briski

Odg. urednik: J. Leon