Smeće u Rusiji – tempirana bomba
1. oktobar 2018.
Gradonačelnik Čeljabinska Jevgenij Tefteljejev proglasio je vanredno stanje. Već dve nedelje se u tom milionskom gradu ne odvozi smeće. Ono se gomila pred kućama i zgradama. Građani protestuju. Kako je došlo do toga?
Kao i u mnogim drugim ruskim gradovima, i u Čeljabinsku se smeće kamionima odvozi na deponiju. Brdo smeća je raslo i raslo. Nedavno je grad odlučio da zatvori tu deponiju i otvori tri nove, dalje od grada. Ali to što voze duže vozačima neće biti plaćeno. Zbog toga oni ne žele više da rade taj posao.
U međuvremenu je i guverner te oblasti obećao dodatna sredstva što bi trebalo da omogući da se smeće ponovo odvozi. Zatražena je i pomoć iz drugih gradova. Pa ipak, proći će nedelje pre nego što se svo smeće odveze iz grada.
Odvajanje smeća bi bilo korisno, ali...
Ono što se trenutno događa u Čeljabinsku, moglo bi uskoro da se dogodi i u drugim ruskim gradovima. I državni i lokalni političari u Rusiji već godinama ignorišu taj problem. Pritom se u najvećoj zemlji na svetu godišnje proizvodi 60 do 70 miliona tona otpada. Rusija tone u smeću.
Odvajanje otpada i recikliranje bilo bi bar delomično nekakavo rešenje – ali ta praksa je u Rusiji gotovo nepoznata. Jedna od retkih izuzetaka je gradić Saransk, oko 600 kilometara istočno od Moskve. Tamošnji lokalni političari su 2011. godine shvatili da im je potrebna pomoć spolja. Nemačka tvrtka „Remondis“ im je ponudila rešenje. Odvajanje smeća je njihova specijalnost.
U Saransku se doduše odvaja i reciklira samo deo smeća, ali sigurno da je i to bolje nego ništa. Iduće godine „Remondis“ bi trebalo da pusti u pogon novo postrojenje za odvajanje smeća. Pregovara se i o mogućnosti da upravljanje lokalnom deponijom takođe preuzme „Remondis“.
Vlada samo posmatra
Ruskoj vladi i Dumi prebacuje se još pre više godina znali da će jednog dana ovaj problem da eskalira, ali da su malo učinili kako bi to sprečili. Prvi zakon o uklanjanju otpada usvojen je 2014. Napravljeni su planovi, ali oni nisu sprovedeni u delo. Četiri godine nisu dovoljne da bi se rešio taj problem, smatra Vjačeslav Žukov iz Centra za ekološku i epidemiološku bezbednost u Moskvi. Zapadnoj Evropi je trebalo 20 godina da bi dostigla nivo na kome je sada, kaže Žukov za DW. „Rusiji je jednostavno potrebno više vremena“.
Još uvek, međutim, nije rešena finansijska konstrukcija za upravljanje otpadom. Ali i čak kad bi i bila, kaže Žukov, nedostaje industrijska infrastruktura za odvajanje i recikliranje smeća. Ukratko: nema peći za spaljivanje otpada, nema pogona u kojima otpad može da bude sortiran i recikliran. Peći za otpad su skupe – oko 500 miliona evra po jednom postrojenju, a u Rusiji je potreban veliki broj. Ekspert Vjačeslav Žukov, koji po tom pitanju savetuje i rusku vladu, ukazuje na činjenicu da u Rusiji nema ni poreskih niti bilo kakvih drugih podsticaja za recikliranje papira, stakla, metala ili plastike. Ipak, dodaje, pozitivno je što se barem na tome radi.
Ali strpljenje ruskih građana nije beskrajno. Zbog otpada stalno dolazi do protesta – ne samo u Čeljabinsku, već i u Volokolamsku ili Sankt Peterburgu. Angažovane građane, poput Vjačeslava Jegorova iz Kolomne, vlasti maltretiraju i progone.
Zajedno s svojim sugrađanima, Jegorov je organizovao blokade puteva u svom malom gradu. Stanovnici nisu hteli da dozvole da se smeće iz 100 kilometara udaljene Moskve dovozi u taj idilični staroruski gradić. U njega je svakodnevno dolazilo i po 300 kamiona! Hiljade ljudi izašlo je na ulice. Strahuju da su podzemne vode zagađene i da je zemljište kontaminirano dioksinima. A smeta im i smrad koji nastaje zbog visoke koncentracije vodonik-sulfida u vazduhu.
Glavni grad kao uzor?
I umesto da je glavni grad uzor za ostatak zemlje, Moskva sa svojih deset miliona stanovnika u stvari prednjači kao loš primer. U glavnom gradu Rusije se smeće gotovo i ne odvaja, niti se propisno uklanja. Ono se jednostavno „izvozi“ u okolna, manja mesta. A ona praktično ne mogu da se odrbane od moćne metropole. Jedna od najvećih deponija u Moskvi je, prema nalogu predsednika Putina, 2017. godine zatvorena. To se stanovnicima glavnog grada svidelo, a ljude u okolnim gradićima ionako niko ništa nijen pitao.
Ne zna se ni šta će biti sa zatvorenim deponijama smeća u Rusiji. Po pravilu – ništa. Jer dekontaminacija i rekultivacija mnogo koštaju. A sredstva za to u budžetu nisu predviđena.