Smrt američke pčele

Dr Džej Evans ima idilično radno mesto. Pola sata vožnje od glavnog grada SAD, Vašingtona, u ruralnom Beltsvilu, u državi Merilend, on radi za Ministarstvo poljoprivrede SAD – u istraživačkoj laboratoriji za pčele.

Na šumovitim brdima nekadašnje farme duvana dr Evans i njegov tim istražiće uzrok problema koji postaje sve dramatičniji. Od 2006. u Americi svake zime umire 25 do 30 odsto pčelinjih društava. „Ova zima je bila još gora“, kaže Evans. „Oko 40 odsto je umrlo. Situacija se prosto ne poboljšava.“

Uzrok smrti pčela su verovatno pesticidi

U istraživačkoj laboratoriji za pčele američke vlade, vide nekoliko opasnosti za te korisne insekte. Polja na kojima je sve više monokultura soje i kukuruza, na kojima nema deteline ili drugih cvetova, za pčele su isto što i pustinja za čoveka. Oslabljene pčele su osetljivije na parazite kao što je Varoa.

Ali glavni uzrok smrti pčela Istraživači vide u pojedinim pesticidima koji se koriste u poljoprivredi, posebno takozvanim neonikotinoidima, kojima se seme impregnira protiv štetočina. Supstanca većim delom nestaje u zemlji, ali je u tragovima ima i u biljci.

Zajedno sa nektarom, pčele prikupljaju i tragove tih pesticida. „Pčele su tokom miliona godina imale divnu hranu, koja im potpuno odgovara“, kaže Evans. „Zbog toga ne mogu da podnesu dodatne hemikalije.“

Ko škodi pčelama, sam sebi naškodi

Evans i njegove kolege žele tačno da saznaju šta to ubija pčele: Oko 100 kolonija pčela u okolnim šumama izložene su različitim količinama pesticida. Iako proizvođači neonikotinoida, među njima i nemački koncern Bajer, veruju u druge uzroke smrti insekta, Evans kaže da se čak i minimalne količine hemikalija akumuliraju u telu pčele.

On smatra da je zabranu pojedinih pesticida u Americi teško sprovesti. Pobunili bi se farmeri. Ipak, Evans primećuje i promene: „Kada profesionalni pčelari izgube polovinu svojih društava, nema dovoljno pčela za oprašivanje badema i voćaka. To je ona loše za i farmere.“

Uzgajivači badema u Kaliforniji su to osetili već ovog proleća. Zbog manjka pčela morali su da plate tri puta više za oprašivanje cvetova badema: „Ako se ovako nastavi“, predviđa Evans, „onda će mnogi poljoprivrednici imati problema. Ko škodi pčelama, na kraju sam sebi naškodi“.

Autorka: Dijana Roščić (ard)

Odgovorni urednik: Ivan Đerković