Smrt autora „Sukoba kultura“

Hantington je umro 24. decembra na ostrvu Marta*s Vajnjard na Istočnoj obali SAD saopštio je u subotu na svojoj web-stranici univerzitet Harvard. Hantington je 58 godina predavao na ovom uglednom američkom univerzitetu. Smatran je značajnim, ali i jednim od najspornijih američkih politologa.

U novinskim komentarima prošle godine, povodom njegovog osamdesetog rođendana, o Hantingtonu se pisalo kao „verovatno najistaknutijem predstavniku generacije politologa koji su u posleratno vreme oblikovali novu naučnu disciplinu pod nazivom međunarodni odnosi“.

Države, ideologije, civilizacije

Veliku buru i debatu koja je trajala godinama Hantington je izazvao esejom „Sukob kultura“ koje je objavio 1993. godine. Polazeći od tog eseja napisao je delo pod istim imenom od 600 stranica koje je objavljeno 1996 godine.

Hantington u „Sukobu kultura“ zastupa tezu da posle sukoba nacionalnih država u 19. i ideologija u 20. veku u 21. veku sledi sukob civilizacija. Sledeći rat, ako ga bude, biće, dakle, rat civilizacija. Prema njegovom mišljenju najvažnije obeležje osam kulturnih krugova sveta, koji nemaju jasne granice, jeste religija. Najopasnije linije raskola su tamo gde se preklapaju razlike u moći i kulturama.

Hantington je pisao da će kinesko-azijski privredni uspon i porast stanovništva u muslimanskim zemljama u sledećim decenijama imati krajnje destabilizujući uticaj na međunarodni poredak koji je pod zapadnom dominacijom.

Neprecizno definisani pojmovi

Potvrdu za svoju tezu Hantington je dobio 11. septembra 2001 od strane vođe Al Kaide Osame bin Ladena koji je napade u Njujorku i Vašingtonu proglasio prvim vrhuncem „sukoba kultura“ – verovatno nikada ne pročitavši ništa od Semjuela Hantingtona.

Mnogi istraživači kritički gledaju na Hantingtonovu teoriju o civilizacijama i njihovom sukobu. Kritičari mu zameraju što pojmove „kultura“ i „civilizacija“ koristi kao sinonime, te da nije dosledan u podeli sveta na osam kulturnih krugova. Naime, jedanput definiše kulturne krugove na osnovu dominantne religije u nekom području, a drugi put na osnovu jezičkih i geografskih osobenosti.

Hantington je bio žestoko kritikovan i zbog poslednjeg dela „Ko smo?“ (Who we are?). U knjizi objavljenoj 2004. upozorava na opasnost od hispanizacije SAD koju je moguće sprečiti samo radikalnom asimilacijom useljenika. Optuživali su ga da racionalizuje netrpeljivosti (prema pridošlicama).

Semjuel Hantington rođen je 18. aprila 1927. godine u Njujorku kao sin publiciste i spisateljke. Bio je oženjen Nensi Arkeljan i imao je dvoje dece. Objavio je kao autor, koautor ili izdavač 17 knjiga i 90 naučnih članaka, pored ostalog o američkoj politici, vojnoj strategiji i politici razvoja.