Smrt u ratu herojska je samo u Holivudu

List Bild piše o Bundesveru u Avganistanu:

„Žestoke borbe oko Kunduza primoravaju nas da pogledamo u oči istini o ratu u Avganistanu: prvo, selo potleuša u kome su na Veliki petak poginula tri nemačka vojnika i za nekoliko decenija biće podjednako siromašno i zapušteno kao pre pet dana. Ljudi koji žive u njemu ne žele nikakve strance. Čak ni onda kada hoće da im pomognu. Drugo: smrt u ratu herojska je i veličanstvena samo u holivudskim filmovima. Dvadesetpetogodišnjak koji gine u Avganistanu umire u velikim bolovima i potpuno sam, daleko od svojih i doma. Treće: nemački vojnici u beznadežno su podređenom položaju. Talibani se bore u selima u kojima su odrasli. Sakrivaju se u jarcima u kojima su se kao deca igrali. Oni poznaju svaki žbun i ne boje se smrti. Istina, Nemačka i NATO razbili su terorističku mrežu Al Kaidu u Avganistanu i to je izuzetan uspeh. Moramo se pomiriti sa saznanjem da na vojnom planu teško možemo da postignemo nešto više.“

Manje bezumlja je i dalje bezumlje

O planovima američkog predsednika Baraka Obame za nuklearno razoružanje list Drezdner nojsten nahrihten piše:

„Ma kako Obamina ponuda mogla zvučati razumno, u jednom bitnom elementu američki predsednik razmišlja na stari način. Naime, u osnovi njegovog predloga je ideja da samo ravnoteža strahote ili čak nuklearna nadmoć garantuje sopstvenu bezbednost. Međutim, totalnu nadmoć slabiji često doživljavaju kao ucenu. Čak i nakon američko-ruskog dogovora Amerikanci imaju nedostižnu prednost. Ni novim dokumentom nije uklonjena ni jedna jedina bomba. A u slučaju nuklearnog naoružanja važi pravilo – i manje bezumlja i dalje je bezumlje.“

Na sledećoj strani:

Subotić: „Čupao sam korov za 6 dolara na sat“

Subotić: „Čupao sam korov za 6 dolara na sat“

Sportski list Sport Bild donosi intervju sa odbrambenim igračem Borusije iz Dortmunda Nevenom Subotićem čija se porodica 1999. godine iselila u SAD kako ne bi bila deportovana iz Nemačke: „Jednog leta dva meseca sam radio kao nosač klavira. Leto pre toga čupao sam korov kao baštovan na četrdeset stepeni i zarađivao šest dolara na sat – najnižu nadnicu u SAD. Tada sam mislio – o kada bih zaradio 12 dolara na sat“, priseća se Subotić života u SAD.

Danas, četiri godine kasnije, Subotićeva vrednost na fudbalskom tržištu procenjuje se na dvadesetak miliona evra: „Igraću na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi i videću da li mogu da izdržim konkurenciju na međunarodnom planu. Znam da prate moju igru. I dalje osećam obavezu prema Borusiji kojoj mogu za mnogo toga da zahvalim. Ako se posle Svetskog prvenstva za mene zaista zainteresuju vrhunski klubovi – videćemo“, kaže neven Subotić za Sport Bild.

(ceo intervju sa Nevenom Subotićem pročitajte na našoj stranici Bundesliga ili prateći link ispod teksta)

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević