Snaga pera

Ona je i sama tajanstvena, poput svojih knjiga. Njen prvi nemački roman, „Braća i sestre vode“, postao je popularan u Nemačkoj pre tri meseca. Knjiga prati magičnu priču troje braće i sestara čiji se putevi razilaze. Rođena 1975. godine u Brazilu, Andrea dos Santos piše pod pseudonimom Andrea del Fuego i nudi društvenu kritiku svoje zemlje u svojim knjigama i na blogu.

Njegovi roditelji su došli iz Libana; njegovi drugovi iz razreda sa Amazona. Milton Hatoum se smatra tumačem oba ova sveta. Rođen u Maunusu 1952. godine, ovaj književnik je talentovan i za pisanje i za prevođenje. Njegova dela, uključujući „Pepeo Amazona“ i „Dvojica braće“, prevedena su na 14 jezika. Hatoum je preveo Gustava Flauberta i Džordža Sanda na portugalski.

Njegova karijera je izuzetak od pravila. Rođen u radničkoj porodici 1961. godine, Luiz Rufato je izbegao bravarsku karijeru koja mu je predstojala i postao jedan od najpoznatijih savremenih brazilskih pisaca. Slavu je stekao nemilosrdnim prikazom brazilske metropole Sao Paola u romanu „Oni su bili mnogi konji“.

Novinarstvo je njegova strast. Pisac i scenarista, Fernando Morais, piše svoje romane kao očaravajuće reportaže. Skoro sve njegove knjige su ekranizovane, uključujući i njegov najprodavaniji roman „Olga“, koji prati priču jedne nemačke komunistkinje koju je Brazil izručio nacistima. Publika je bila iznenađena 2008. godine, kada je Morais objavio kontroverznu biografiju Paula Koelja.

Komponovanje nije dovoljno. Jezički genije, Fransisko Buarke de Olanda, za prijatelje „Čiko“, u Brazilu je poznat ne samo kao muzičar i pevač, već i kao pisac i intelektualac. Njegovi romani koji kritikuju društvenu situaciju su prevedeni na nemački, zajedno sa klasicima „Lovljeni“ iz 1994. i „Budimpešta“ iz 2010. godine. Ove godine, njegov najnoviji roman „Prosuto mleko“ je objavljen na nemačkom.

Od kabina za robove do čuvanog bogatog getoa, Žoao Ubaldo Ribeiro se uživljava u istoriju Brazila i tradicija. Rođen u Bajii 1941. godine, ovaj pisac se proslavio 1971. sa svojim političkim romanom „Narednik Žetulio“. Ovaj rečiti, ponekad nestvarni pisac je postao poznat u Nemačkoj zbog njegovih komentara o Berlinu nakon pada zida, koji su objavljeni u knjizi „Brazilac u Berlinu“.

Ne samo da je njen spisateljski rad buntovan, već je i sama autorka takva. Društvena kritika Klaris Lispektor (1920-1977) u romanu „Blizu divljeg srca“ skrenula je pažnju tadašnjem diktatoru Đetuliju Vargasu. U svom radu, ona opisuje emotivni ponor iza fasade svakodnevnog života. List „Njujork tajms“ je 2005. godine opisao ovu spisateljicu kao Franca Kafku Latinske Amerike.

Kakao, karneval i klišei: Horhe Amado (1912 - 2001) opisuje šarenoliki život u Brazilu u potpunosti, sa njegovim usponima i padovima. Deca sa ulice i prostitutke su njegovi heroji; on duboko zalazi u brazilsku dušu. Njegova dela su prevedena na 49 jezika, a mnoge od njegovih knjiga su postale filmovi. Kao bivši član Komunističke partije, Amado je proveo nekoliko godina izgnanstva u Parizu.

On je bio lekar i diplomata u brazilskim oružanim snagama. Međutim, nakon izdavanja legendarnog romana „Grande Sertao“ iliti „Đavo da plati u nedođiji“, Žoao Gimares Rosa (1908 - 1967) je postao jedan od najpoznatijih brazilksih pisaca. Njegov roman o životu u brdima na severoistoku smatra se pandanom Džojsovog „Uliksa“. Prevodi na nemački su se pojavili 1964. godine.

Žoakim Marija Mašado de Asis (1839 - 1908) se i dalje smatra najvažnijim piscem brazilske književnosti. Njegova književna zaostavština otkriva simpatičnog satiričara i kritičara savremenog doba, sa darom za pričanje priča. Njegov klasik „Gospodin Kazmuro“ iz 1899. godine, u kojem se radi o tajnoj ljubavi mladog sveštenika, pojavio se preveden na nemački na Sajmu knjiga u Frankfurtu.