„Snouden“ ili Holivud je kukavica

Novac iz Nemačke i Francuske – a ne iz Holivuda! Svetska premijera na filmskom festivalu u Torontu u Kanadi – a ne u Sjedinjenim Američkim Državama. Šta to govori o Oliveru Stounu i „Snoudenu“? Nije li to i potvrda osnovne poruke filma, a to je da objavljivanje tajnih informacija od strane Edvarda Snoudena i njegovo kasnije proganjanje od strane američkih vlasti, predstavljaju dramatičan gubitak demokratije?

Da i ne. Pretpremiejra „Snoudena“ bila je u julu u San Dijegu na festivalu „Comic-Con“, dakle u SAD, u domovini režisera i junaka njegovog filma. A Toronto važi za najznačajniji festival na severnoameričkom kontinentu. „Snouden“ je tamo prikazan 9. septembra. Od 16. septembra, film je zvanično i u bioskopima SAD. Dakle, američka javnost će imati priliku da vidi sporni film o „zviždaču“.

Ipak, druge velike filmske produkcije slavnih američkih reditelja kao što je Oliver Stoun, u Holivudu ili Njujorku se često predstavljaju s velikom pompom. Kod „Snoudena“ toga nije bilo, a početak prikazivanja u SAD je nekoliko puta odlagan. I svi filmski festivali na kojima će u narednim danima „Snouden“ biti predstavljen, nalaze se u Evropi: u Helsinkiju, San Sebastijanu i Cirihu. Čini se da deo filmske javnosti SAD ovom filmu baš i ne želi da prida suviše veliku važnost.

U SAD nije bilo novca za „Snoudena“

Još važnije od izbora datuma i mesta premijere, jeste činjenica da Oliver Stoun film nije mogao da realizuje u svojoj domovini. „Svaki veliki studio je odbio film. Holivud je kukavica“, rekao je Stoun u intervjuu za nemačke novine i dodao: „Naravno da NSA nije tražila od velikih studija da se drže dalje od tog filma. To je autocenzura.“

Oliver Stoun nije bilo ko. On je 15. septembra proslavio svoj 70. rođendan i decenijama je jedan od najvažnijih i najuticajnijih filmskih stvaralaca u svojoj zemlji. Sa filmovima kao što su „Vod“ (o ratu u Vijetnamu), „Salvador“ (o mešanje SAD u Latinskoj Americi), „Volstrit“ (kritički pogled na trgovanje na berzama) ili „JFK“ (teorija zavere u vezi s ubistvom Kenedija), Stoun se u više navrata bavio osetljivim pitanjima unutrašnje i spoljne politike SAD.

Njegovi filmovi bili su uspešni, ali su u više navrata i kritikovani – posebno od onih koji su se osećali napadnutim. Ipak, kada Oliver Stoun u svojoj zemlji ne može da pribavi novac za film sa zvezdama koji obećava uspeh, onda to već navodi na spekulacije.

Oliver Stoun: angažovan savremenik iza kamere

U razgovoru za nemački Cajt Stoun kaže da ne želi da mu se kao građaninu stavi brnjica: „Priznajem da mešam svoju ulogu američkog filmskog naratora i američkog građanina.“

Dakle, za svoj projekat o „američkom državnom neprijatelju broj 1“, koji je od 2013. godine u izgnanstvu u Moskvi, morao je da nađe druge izvore novca. Tako je „Snouden“ delimično finansirao francuski kapital, ali pre svega nemački. Producent Filip Šulc-Dejle sa sedištem u Minhenu, uskočio je u projekat kada je postalo jasno da Stoun neće moći da snima u Sjedinjenim Američkim Državama i prikupio najveći deo od 38 miliona dolara troškova proizvodnje.

Tako su veliki delovi filma snimljeni u Nemačkoj, mada se radnja praktično skoro uopšte ne odvija u toj zemlji. Film detaljno prati karijeru Edvarda Snoudena. Prvo je on veoma inteligentan i nadaren mladić koji želi da služi svojoj zemlji. Snouden se u filmu pretvara u sumnjičavog, a zatim u kritički nastrojenog agenta američke tajne službe NSA. Na kraju, on poželi da nešto učini protiv onoga što smatra nepravednim. Odlučuje da stvari iznese u javnost i znajući šta to znači za njega u SAD – potom pobegne u inostranstvo.

„Snouden bi se rado vratio...“

Od toga je Oliver Stoun napravio izuzetno uzbudljiv i očaravajući politički triler. I to nije fiktivna priča iz Holivuda: Snouden je i dalje u egzilu u Moskvi. Oliver Stoun kaže da bi se Edvard Snouden rado i odmah vratio u svoju domovinu, ali to ne čini jer trenutno u Sjedinjenim Državama ne bi imao fer proces.

Organizacije za ljudska prava u zajedničkoj kampanji pozivaju Baraka Obamu da pomiluje Snoudena, a tome se na svetskoj premijeri svog filma u Torontu pridružio i Oliver Stoun.