Socijaldemokrate ne nude mnogo

„Per Štajnbrik je izbornoj kampanji dao sasvim novu dimenziju. Obećava politiku sa kompasom u rukama. Iza tih reči krije se razumljiva misao. Socijaldemokratski kandidat za kancelara smatra da aktuelna kancelarka u svojoj politici nastoji da ostane neodređena, što je udaljava od ostvarivanja važnih ciljeva. Definisanje minimalnih primanja, zagarantovane penzije, zaustavljanje daljeg porasta stanarine, veće naplate poreza za one koji dobro zarađuju. Dakle u toj formulaciji isuviše 'neodređena' leži šansa za crveno-zelenu koaliciju, u priči o konzervativno-liberalnoj kancelarki Angeli Merkel. Ali to je sasvim običan paravan, iza kojeg se ne nalazi neka bolja socijalna politika“, primećuje Frankfurter rundšau.

Biračima će nakon TV-duela, najavljenog za nedelju (1.9), mnogo toga biti jasnije. Pa tako i ozbiljnost obećanja, pre svega kandidata Socijaldemokratske partije (SPD), Štajnbrika, koji govori o početku istinskih reformi. „Televizijska arena u kojoj će se naći kandidati za kancelara, uneće u završnicu izborne kampanje novu energiju. Merkel i Štajnbrik, suočiće sa suštinskim pitanjima, ali i jednim, koje je preko noći postalo aktuelno na spoljnopolitičkom planu. Reč je o sirijskom konfliktu i poziciji Berlina. U kriznim vremenima, građani uvek prvo gledaju u vladu. Zanima ih koliko su bliske pozicije političkih partija. Ali s obzirom da su ekonomske prilike u Nemačkoj trenutno dobre, teško da bi se moglo govoriti o raspoloženju za promenama. One se uopšte i ne naziru“, smatra Drezdner nojsten nahrihten.

Većina nemačkih dnevnih listova, traga za odgovorom na pitanje, kakve bi promene u Nemačkoj donela pobeda Pera Štajnbrika na predstojećim izborima. „Svedoci smo gotovo očajničkih pokušaja da se oživi izborna kampanja. Traga se za pitanjima i problemima koji bi socijaldemokratama obezbedili nešto vetra u leđa. To da se Štajnbrik bori, niko ne može da ospori. Ali najave da će SPD 22. septembra okončati zastoj u rešavanju problema u zemlji, uprkos kritikama na račun crno-žute vladajuće koalicije, ne može se nazvati ozbiljnim shvatanjem realnosti“, naglašava Badiše cajtung.

„Šta mu drugo preostaje, sem da ignoriše rezultate istraživanja javnog mnjenja, da se osloni na kasno definisane ciljeve i da iz dana u dan najavljuje pobedu na izborima. Ima li Štajnbrik zaista drugog izbora?“, pita se Kiler nahrihten. „Izlazak iz izborne borbe jasno uzdignute glave, to je u međuvremenu postao minimalan cilj Pera Štajnbrika. I mnogo toga ide u prilog tezi, da će tako i biti. Imajući u vidu, u kojoj meri je zarad dobrog izbornog rezultata spreman da klekne, nakon 22. septembra, Štajnbrik može da računa na poštovanje i ovako i onako.“

Kritike dolaze i iz redakcije lista Vest: „Slovo 'S' (socijaldemokratija prim. ur.) u nazivu stranke, posebno je važno za građane, koji od vladajuće stranke očekuju zaštitu interesa veoma složenog društva. SPD se zabrinutim biračima obraća isuviše kompleksnom agendom. Ali oni znaju da eventualni politički zaokret u Nemačkoj, ne bi doveo do agresivnog oporezivanja elite i blagostanja u Evropi. Štajnbrik to dobro zna, zato je dobro uvežbao svoju ulogu. Sadržajno socijaldemokrate nemaju mnogo toga da ponude, ostao je samo šarm rokera“, piše Velt.

Šta je sa opreznošću i zdravim razumom?

Noje osnabriker cajtung se pridružuje diskusiji o (ne)opravdanosti vojne akcije u Siriji. „U kriznim vremenima je najvažnije biti oprezan i sačuvati zdrav razum. I o jednom i drugom vlade u Vašingtonu, Londonu i Parizu, ne vode dovoljno računa. Izjave o mogućem vojnom napadu na Siriju, izazvao je paniku u celom regionu. Na hiljade ljudi je u bekstvu, vojske država u susedstvu se pripremaju, a protivnici razmatraju kako da odgovore. (…) Postavlja se pitanje da li SAD uopšte više mogu da prate svoje užurbane najave – odmerenim delima. Amerika se našla u ćorsokaku, iz kojeg je bez narušavanja ugleda, izlaz gotovo nemoguć.“

„Da li bi se vojna intervencija mogla nazvati poslednjim racionalnim rešenjem, s obzirom na još uvek nerazjašnjene okolnosti? Teško je reći. Cilj raketnog napada, koji najavljuju Vašington i London, ne bi, kako kažu, bilo svrgavanje diktatora, već samo zastrašivanje i slabljenje režima. To što jedan tako reći minimalan cilj nije moguće ostvariti energičnim političkim pritiskom, govori o propasti diplomatije“, navodi se u komentaru lista Minhener merkur.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković