Socijaldemokrate traže sebe
30. jul 2018.
Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) još uvek traži sebe. Sa 20,5 odsto glasova na izborima za Bundestag prošle jeseni, ova stranka je mogla da uđe u veliku koaliciju sa CDU i tako ostane na vlasti, ali ona se zapravo već godinama nalazi u krizi. Oni koji su je napustili tokom poslednjih godina sa nostalgijom se prisećaju izbornih rezultata iz 1969. od 42,7 odsto, ili iz 1972. od 45,8 odsto.
Ima mnogo razloga zbog kojih su Socijaldemokrate polako ali sigurno gubile autoritet. Jedan od najvažnijih je mirovnopolitička orijentacija koja je za vreme kancelara Vilija Branta (1969-1974) ili Helmuta Šmita (1974-1982) bila jasno definisana na gradnju mostova ka Istočnoj Evropi. No, sa bombardovanjem Jugoslavije 1999. i učešćem u drugim vojnim intervencijama u svetu, stranka je izgubila važan deo svog levičarskog identiteta, koji je još 1980. godine bio vrlo snažan, sa načelom „nikad više rat“ sa kojim je SPD tada prvi put osvojila apsolutnu većinu u parlamentu savezne pokrajine Severne Rajne Vestfalije.
Po uvođenju „Agende 2010“ kancelara Gerharda Šredera – za koju je kao osnov poslužio tzv. Šrederov i Blerov koncept obnove evropske socijaldemokratije iz 1999. – SPD je ponovo izgubila hiljade članova. Agenda je dovela do cvetanja sektora niskih nadnica i loših uslova rada i mnogi su konstatovali da je time SPD izgubila svoju suštinu i prestala da bude stranka socijalne pravde koja se bori za interese „malog čoveka“.
Već drugi put uzastopno u velikoj koaliciji sa CDU, SPD je polako ali sigurno gubila identitet; trenutno se pokušaji da ga povrati svode uglavnom na jasno retoričko diferenciranje u odnosu na druge stranke.
Sadašnja predsednica SPD Andrea Nales je tako u intervjuu za list Minhner merkur rekla da toj stranci, kada je reč o azilnoj politici, „neće pomoći imitiranje Zelenih“. Ona je dodala da, kada je reč o izbeglicama, „neće svi moći da ostanu kod nas“, ali i da odbija da definiše sopstveni profil „lošim ponašanjem prema najslabijima u društvu“. Evo izvoda iz karakterističnih komentara koji su tim povodom objavljeni u nemačkim dnevnim listovima.
Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Prošla je čitava politička večnost otkako su Socijaldemokrate i Zeleni govorili o zajedničkom projektu. Andrea Nales, predsednica SPD, sada je praktično sahranila zeleno-crveni projekat. Ona je u intervjuu preporučila svojoj stranci da se distancira od Zelenih, posebno na planu azilne politike. To je bez sumnje oštar politički rez. Ali i rezultat spoznaje da je zeleno-crveni projekat odavno bez harizme.“
Štraubinger tagblat (Štraubing): „Izjava Nalesove pokazuje koliko SPD ozbiljno shvata pretnju koju za nju predstavljaju Zeleni. A to je samo izraz dileme Socijaldemokrata: nakon što im je Angela Merkel oduzela polovinu tema, Zeleni prete da im oduzmu drugu polovinu. I tu bi SPD mogla da uči od Zelenih. Nije dovoljno samo promeniti šefa stranke. Iz toga mora i da proizađe nešto novo.“
Ludvigzburger krascajtung (Ludvigzburg): „Za SPD je situacija prekarna. Nije bilo toliko željenog signala obnove stranke, a ona nije uspela da profitira čak ni od haosa u redovima koalicionih partnera CDU/CSU. Prema poslednjim anketama, SPD bi sada imala još manji broj glasova birača nego u septembru 2017. Ona nema više nijednog prirodnog partnera sa kojim bi mogla da računa kada bi formirala vladu. Sada je Nales najavila oštriju politiku prema potražiocima azila, ali se ne može očekivati da će joj to doneti mnogo poena. Demohrišćani su već duže vremena za takvu oštriju politiku, pa opet gube popularnost.“
Zidojče cajtung (Minhen): „Kao prva žena na čelu stranke, Nales mora da se bori. A frakcija muškaraca koji smatraju da je ona nesposobna – jaka je. Nju predvode bivši predsednik stranke Zigmar Gabrijel ili Gerhard Šreder, kao i egzotični političari tipa Hajnca Buškovskog. Oni još uvek misle da sve najbolje znaju. SPD još ni izdaleka nije tamo gde bi Nales volela. Ona nikada nije bila ljubimica stranke. Pitanje je hoće li se to ikada promeniti. Ona se ne bori za simpatije; ona se bori za – poštovanje.“
Lauzicer rundšau (Kotbus): „Nakon što je stupila na čelo stranke, Nales je iza kulisa uspela da uspostavi red. Uprava stranke je donela papir kojem su u pet tačaka formulisani zahtevi u pregovorima sa jačim koalicionim partnerom – Demohrišćanima. Tome se niko nije glasno usprotivio. Na kraju je vlada bila spasena a da pri tome SPD nije morala da se odrekne nijedne od svojih pozicija. To je bilo remek-delo Andree Nales. I to ona zna. Ali, time SPD nije spasena.“
priredio Saša Bojić