Socijalna smrt stotina hiljada Turaka
24. januar 2020.
Tahsinu Ujsalu je 56 godina. Nekad je radio kao učitelj u jednoj školi na jugu Turske, u gradu Adani. Ali to je prošlost. On je jedan od desetina hiljada državnih službenika koji su, nakon neuspelog puča 15. jula 2016. optuženi da pripadaju terorističkoj organizaciji i otpušteni iz državne službe.
Ujsalu se konkretno optužuje da je bio član sindikata koji je navodno povezan s pokretom propovednika Gulena kojeg zvanična Ankara optužuje za organizaciju puča. Pristalice tog propovednika koji već godinama živi u egzilu, godinama su zauzimali važne pozicije u školstvu, državnoj upravi, sindikatima, bankama. Danas vlasti među teroriste ubrajaju čak i one koji su imali račun u nekoj od banaka bliskoj Gulenovom pokretu.
Bezizlazna borba
Zbog progona pate i članovi porodica, između ostalog i zato što država uskraćuje svaki oblik novčane pomoći poput dodatka za negu starijih. Ujsal je prvo smešten u pritvor, a nakon toga je osam meseci proveo u zatvoru.
Nakon izlaska iz zatvora, Tahsim Ujsal je hteo obnoviti svoj penzioni račun – ali bez uspeha. Žalio se na sudu, ali nakon što je dobio proces odšteta je bila jedva dovoljna za pokrivanje troškova advokata. Nakon toga su mu blokirani svi računi. Osim toga, državno tužilaštvo uložilo je žalbu, a na novom procesu je Ujsal osuđen na šest godina zatvora. Tu presudu tek bi trebalo da potvrdi viši sud.
Zbog svega toga pati i njegova porodica. Njegova ćerka je takođe ostala bez posla, a bila je i pritvorena. A nakon što je puštena na slobodu, nije više mogla nazad na stari posao. Ujsalova supruga obolela je od raka.
„Ne odustajemo od borbe. Jednog dana će sve izaći na videlo“, kaže Ujsal koji tvrdi da je njegov jedini greh to što je bio član sindikata.
Duga lista zabrana i šikaniranja
Od pokušaja puča pa do danas po nalogu vlasti otpušteno je 134.000 osoba. Mnogi od njih razmenjuju informacije i iskustva na internet-forumima – od priča o beznadežnim pokušajima pronalaženja posla, preko toga da lekari odbijaju da ih prime, pa do oduzimanja pasoša. Mnogi smatraju da je reč o „socijalnom linču“".
Prema zvaničnim podacima, do sad je 126.000 ljudi podnelo zahtev da budu vraćeni na staro radno mesto. Primljeno je samo 9.600 osoba.
-pročitajte još: Nemačka na putu da postane novi centar Gulenovaca?
Omer Faruk Gergerlioglu, lekar i poslanik prokurdske stranke HDP, takođe je među žrtvama čistki. On smatra da je Turska u „konstantnom vanrednom stanju“ iako je od puča prošlo više od tri i po godine. „Milioni to osećaju na sopstvenoj koži. Oni očajnički traže posao u privatnom sektoru, nekima je onemogućeno putovanje van Turske, često ne mogu ni da podignu novac koji im rodbina šalje iz inostranstva“, žali se političar. Za njega su to „nacističke metode“ koje imaju za cilj da slome volju ljudi.
Od učitelja do domara
B.O. ne želi da mu se ime pojavljuje u medijima. Bio je nastavnik istorije. I taj 33-godišnjak mnogo toga preživeo u poslednje tri godine: otpušten je, bio je u zatvoru jer su ga optužili da koristi aplikaciju za tajnu komunikaciju za koju vlada smatra da je koriste sledbenici Gulena. Iako je proglašen nevinim, na posao nije vraćen. Zaposlio se zatim kao domar, ali je i odatle izbačen, jer nad njim visi stigma „Gulenovca“. Na kraju je ipak pronašao posao, ali pritisak vlasti ne prestaje. Uskraćena mu je finansijska pomoć za negu bolesne tašte. U međuvremenu je i on oboleo od raka.
Haluk Savas je profesor psihijatrije. I on je na crnoj listi vlasti. Objašnjava koje su posledice takvog života. „Ljudi pate od duševnih bolesti i imaju osećaj da više ne pripadaju društvu. To ostavlja duboke posledice“, kaže psihijatar. On tvrdi da stotine hiljada ljudi i članova njihovih porodica pate od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), dakle stanja koje je do sada zabeleženo samo kod učesnika ratova, žrtava nesreća ili mučenja. Njihov povratak u tursko društvo je pod znakom pitanja.