Socijalne skulpture Atine

Izbeglički šator od mermera na atinskom brdu Filopapu postavila je kanadska umetnica Rebeka Belmor. Odatle se pruža divan pogled na Akropolj. Simboličan susret Evrope s ljudima koji beže od rata. Komad mermera težak nekoliko tona deluje u stvari kao da je lak poput pera. „Predivno je“, kažu za DW Alojz i Flen iz Londona. Njih dvoje pešice su se popeli uz brdo samo kako da videli to delo. Taj umetnički par u elegantnoj odeći deluje kao da je i sam deo umetničkog dela. Grčku su, kažu, oduvek želeli da posete. A dodatna motivacija im je bila to što je u Atini organizovana svetski poznata izložba „Documenta“ koja se sastoji od čitavog niza izložbi.

Aleksis i Kristel iz Francuske takođe se dive izbegličkom šatoru od mermere. Jasno im je, kažu, da je cilj toga  umetnički dijalog sa Akropoljem. „I u antička vremena ljudi su bežali od rata. Stari Atinjani sklanjali su svoje porodice na Peloponezu kada su se Persijanci približavali i bitka više nije mogla da se izbegne“, kaže Aleksis. I mnogi Grci prolaze pored instalacije, ali nijedan od njih ne zastaje da detaljno pogleda umetničko delo Rebeke Belmor. Možda je do vremena – na 28 stepeni u hladu i strast za umetnošću ume da splasne.

Obnoviti umetničku scenu

Temperature je, međutim, prijatna u „Nacionalnom muzeju za modernu umetnost“ (EMST). To je možda i najvažnija pozornica za „Documentu“ u Atini: instalacije s neonskim svetlom, umetnost australijskih domorodaca, politički angažovana dela iz vremena grčke vojne diktature (1967-1974)… I još mnogo toga očekuje posetioce u muzeju. Uz to još i umetnost ruskog futuriste Arsenija Avramova koji radi sa zvukovima, a za ovu izložbu kombinovao je zvonjavu i uličnu buku u „Simfoniju sirena“.

Udaranje čekićem i trube, Avramov je proglasio za umetnost. Ako se to tako posmatra, onda se može reći da je Atina i inače umetnička metropola. Ersi Kruska prolazi kroz svetle prostorije muzeja i sve razgleda. „Ta dela mogu potpuno da obnove atensku umetničku scenu“, ushićeno priča ta arhitektkinja za DW. Kruska često dolazi da poseti taj potpuno novi muzej. Privlačni su joj i performansi umetnika koje se održavaju svakog dana – često u udaljenijim četvrtima grada.

Otvaranje muzeja moderne umetnosti za „Documentu“, već je i samo po sebi umetničko delo. EMST je trebalo da bude otvoren pre pet godina, ali zvanično otvaranje stalno je odlagano zbog nedostatka novca. Direktorka muzeja Katerina Koskina zato smatra da je „Documenta“ u Atini uspeh: „Do kraja maja naš muzej je posetilo 180.000 ljudi. A i u široj javnosti se raspravlja o tome što moderna umetnost generalno znači.“ Pritom se mnogi Grci pitaju: da li bi njihova krizama pogođena zemlja trebalo da ima druge prioritete, a ne umetnost čija svrha nije razumljiva. Koskina odgovara: „Mnogi veruju da je umetnost samo ulepšavanje. Ali to nije uvek tačno. Umetnost ima i socijalnu ulogu, ona nas navodi na razmišljanje i ostavlja poruke.“

„Socijalna skulptura“ na Trgu Viktorija

Tako je recimo Riku Louu pošlo za rukom da napravi pravo umetničko delo: u oronuloj četvrti Viktorija, jednom od ukupno 45 izložbenih prostora „Documente“ u Atini, američki umetnik za jednim stolom okuplja domaće stanovništvo i doseljenike, starije i mlađe – kako bi razgovarali jedni s drugima, igrali domine, pravili planove. Pravila gotovo i da nema. Svako može da dođe i ode kad god hoće. Lou kaže da je „socijalna skulptura“ i da ga je za to inspirisao nemački umetnik Jozef Bejs. U razgovoru za DW Lou objašnjava svoj koncept: „U prednosti je onaj ko dugo živi na jednom mestu. Onaj ko upravo stiže, njemu se ne da da se istakne, kao da taj neko nije u stanju da doprinese društvu. Moja ideja je da te socijalne hijerarhije okrenem na glavu. Verujem, naime, da svi mogu da daju svoj doprinos“, kaže umetnik iz Teksasa.

I nije slučajno to što Lou svoj „Victoria Square Project“ ostvaruje upravo na tom mestu: 2015. godine je Trg Viktorija dospeo na naslovne strane kada je hiljade izbeglica pod vedrim nebom kampovalo na njemu. Povremeno je bilo svađe sa stanarima, politika je bila nemoćna. Izbeglice su se u međuvremenu odselile s trga. Može li umetnost tu četvrt sada ponovo da oživi, pitamo u pekari na ćošku koja važi za glavni „izvor informacija“ u kraju.

Pekar Jorgos Liontos čuo je za „Documentu“ i smatra da je dobro što se ona održava u Atini. Ali on još nije pogledao nijedno umetničko delo. Moderna umetnost je „pa... možda ipak nešto visoko za ovaj naš kraj“, kaže Liontos. Nekada je četvrt Viktorija bila uglađen gradski kvart, seća se pekar Liontos. Radnja je već treću generaciju u vlasništvu njegove porodice. Ali osamdesetih su mnogi ljudi morali da odu, nakon što je zemljotres napravio veliku štetu u regionu. Otada sve propada. Um1etnost je, naravno, dobra stvar, kaže Liontos, ali „važno je pre svega da ljudi ovde konačno ponovo dobiju svoje plate i svoj hleb“.