Socijalni rad sa džihadistima

Problem je sve veći i veći. Pre samo dve godine nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka registrovala je 40 radikalnih islamista koji su otišli da se bore u Siriju. Godinu dana kasnije bilo ih je 320. Obaveštajne službe trenutno barataju podacima o oko 650 onih koji su otišli u Siriju. Mnogi od njih su se na to odlučili nakon što su u internetu gledali propagandne video-snimke „Islamske države“ na kojima se ona „hvalila“ počinjenim zločinima.

Oko trećina tih osoba već se vratila u Nemačku. Za organe bezbednosti to predstavlja veliki izazov. U zajedničkom Centru za odbranu od terorizma, eksperti iz policije, obaveštajnih službi, državnog tužilaštva i drugih državnih ustanova, zajednički procenjuju potencijalnu opasnost koju predstavlja svaki od „povratnika“. Na osnovu toga se procenjuju i mere koje bi trebalo poduzeti. Da li sa njima obaviti razgovor? Da li je potrebno preduzeti mere prisluškivanja ili praćenja?

Nadzor je nemoguć

Aktivnosti organa bezbednosti imaju svoje granice. Za puno praćenje neke sumnjive osobe potrebno je angažovati 20 do 30 ljudi. Savezni zavod za kriminal procenjuje da u Nemačkoj trenutno boravi oko 300 osoba iz takozvanog „islamističkog spektra“ koje su potencijalni izvršioci terorističkih napada.

„Kada bismo tvrdili da se sve te osobe prate, to bi bilo bacanje prašine u oči javnosti“, kaže Ulf Kih, zamenik predsednika Saveza nemačkih kriminologa i šef policije u gradu Braunšvajgu. „Policija logistički uopšte nije u stanju da obavi tako obiman posao.“

Uz sve to postoje i pravna ograničenja delovanja policije. U saveznoj državi Donja Saksonija policija ne sme više da vrši nasumične kontrole, odnosno kontrole bez konkretnog povoda. Posledica toga jeste da policija više ne može da zaključi ko su osobe koje se sastaju na mestima koja su poznata okupljališta islamista.

Povratnici iz Sirije u Nemačkoj često moraju da budu spremni na sudske procese. Nemačko državno tužilaštvo trenutno vodi istrage protiv više od stotinu takvih osoba. Tome bi trebalo dodati još i istrage koje vode tužilaštva pojedinih saveznih nemačkih država. Tužioci su pred velikim problemom kako dokazati krivična dela počinjena u regionima gde je nemoguće sprovesti istragu.

Ipak, čak i kada se džihadisti osude na višegodišnje kazne, kao što je to u decembru 2014. bio slučaj u Frankfurtu, to ne rešava problem, već samo može da ga dodatno uveća. „Što više presuda, to više takvih osoba završava u zatvorima“, kaže Marvan Abu-Tam, koji je u policiji savezne države Rajnland-Pfalc zadužen za „politički motivisan kriminal“. „Da li će te osobe na taj način dobiti priliku da radikalizuju i druge zatvorenike?“, pita se on. Taj fenomen isuviše je nov da bi se sa sigurnošću moglo odgovoriti na pitanje da li su mladi „na stranputici“ koji se nađu u zatvorima, naročito prijemčivi za radikalne ideje.

Islamističke grupacije odavno u svojim priručnicima savetuju svoje pristalice da, ako se nađu u zatvoru, taj boravak iskoriste za regrutaciju ostalih zatvorenika. Islamisti koji se nađu u zatvoru imaju i pomoć organizacije „Ansarul Aser“.

Zato se u organima bezbednosti nametnulo uverenje da krivično gonjenje radikala samo po sebi nije dovoljno da bi se suprotstavilo džihadistima, navodi Marvan Abu-Tam. Umesto toga, potrebna je sveobuhvatna strategija koja podrazumeva savetodavnu pomoć, programe za one koji žele da istupe iz takvih pokreta i druge forme socijalnih programa.

Predavanja u školama

Savetovalište „Mreža za prevenciju nasilja“ (Violence Prevention Network –VPN) ima različite ciljne grupe, navodi šef tog savetovališta Tomas Mike. To su na prvom mestu „ugrožene kategorije mladih“, mladih kod kojih postoji opasnost da počine nasilna dela. U takve se ubrajaju i povratnici iz Sirije. „Postoje i grupe mladih ljudi koje se nalaze u problematičnom okruženju i kod kojih počinju da se formiraju radikalne ideje. S njima radimo preventivno“, kaže Mike. „Mreža za prevenciju nasilja“ u tu svrhu organizuje seminare u školama na kojima se objašnjava kako ektsremističke grupacije vrbuju i instrumentalizuju mlade. „Mnogi mladi imaju religiozni identitet, ali su 'analfabete' kada je u pitanju njihova religija“, navodi šef Mreže Mike. On i njegovi saradnici pokušavaju da pokažu mladima da je njihova religija u potpunoj suprotnosti sa ekstremizmom.

Postoje i aktivnosti na „deradikalizaciji“. „Mreža za prevenciju nasilja“ je u pojedinim slučajevima pomagla roditeljima koji su organizovali povratak svoje dece iz Sirije. „Kada stignu u Nemačku, odmah počinjemo da radimo s njima“, kaže Mike. Savetnici pokušavaju da ih stave u novo okruženje, da uspostave nove kontakte, sa njima se radi na pravljenju planova za budućnost u kojoj, umesto džihada, glavnu ulogu ima završetak školovanja ili izučavanje zanata. „U razgovorima s njima tražimo i odgovor na pitanje šta je od onoga što su činili u skladu sa islamom.“

Savetovalište iza rešetaka

Savetnici i ne žele tačno da znaju šta su to povratnici radili „tamo odakle su došli“. „U suprotnom, dolazimo u poziciju da pred sudom moramo da dajemo izjave kao svedoci. Tako ne možemo da obavljamo posao pedagoga“, objašnjava Mike. Ukoliko povratnici budu osuđeni, onda se savetodavni rad aktivista Mreže nastavlja i iza rešetaka. „Bez obzira na to šta se desi, ne ostavljamo ih same. Želimo da i u zatvoru bude moguće sprovesti proces deradikalizacije.“

Istovremeno, savezna nemačka država Severna Rajna-Vestfalija u tri grada sprovodi probni program prevencije protiv nasilnog salafizma. Osim toga, Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka podržava one koji žele da napuste salafističku scenu i u potrazi su za poslom.