Sovjetski centralizam na ruski način

DW: Arsenije Borisoviču, šta tvrdi Ministarstvo pravde?

Arsenij Roginski: Da bi se razumelo šta je u pitanju, prvo treba znati da je u Rusiji registrovano više organizacija pod imenom Memorijal. Jedna je međunarodno društvo Memorijal, a druga je rusko istorijsko i dobrotvorno obrazovno društvo i organizacija za ljudska prava Memorijal. Sa pravne tačke gledišta, to su dve autonomne organizacije.

Ministarstvo pravde je pred Vrhovnim sud podnelo tužbu za zatvaranje ove druge organizacije. To je organizacija za ljudska prava Memorijal, koja je u Rusiji zvanično registrovana od 1992.

Prema Ministarstvu pravde, strukturalne jedinice ruskog Memorijala u regionima, morale bi u svom zvaničnom nazivu da imaju reč filijala. Samo u tom slučaju imaju pravo da dobiju formalni status regionalne organizacije. Iz nekog nepoznatog razloga Ministarstvo pravde je odlučilo da ponovo uvede neku vrstu demokratskog centralizma koji je zapravo zastareo, od ukidanja vodeće uloge sovjetske Komunističke partije. Ja stvarno ne znam zašto Ministarstvo pravde odjednom sumnja u status Memorijala u Rusiji, 20 godina nakon osnivanja. I to mada društvo i dalje obuhvata iste regionalne organizacije i mada se zakon u ovoj oblasti nije promenio.

DW: To znači da formalno iza tužbe Ministarstva pravde ne stoje politički motivi?

Roginski: Naravno! Politički motivi sigurno ne stoje ni u tužbi Ministarstva pravde niti u pismu koje smo dobili od Vrhovnog suda. Nasuprot tome, 2012. kada je donesen zakon o stranim agentima tužilaštvo i Ministarstvo pravde su bili ciljano u potrazi za znacima političkog delovanja u radu Memorijala. Ali to je bio izuzetak.

DW: Da li mislite da je aktuelni pokušaj zatvaranja Memorijala nastavak kampanje za razotkrivanje stranih agenata?

Roginski: Naravno da sumnjamo da je to slučaj, ali niko to ne može sa sigurnošću reći. Ali, postoji jedan zanimljiv detalj: Nakon prošlogodišnjeg suđenja, bili smo obavezni da promenimo svoju strukturu, pa smo vlastima poslali odgovor: prema našem statutu restrukturiranje je moguće samo na sastanku predstavnika svih regionalnih organizacija Memorijal. Početkom septembra smo Ministarstvo pravde obavestili da će takva konferencija biti održana u poslednjoj nedelji novembra. Čudno je da je Vrhovni sud raspravu o tužbi Ministarstva pravde zakazao za 13. novembar, nedelju dana pre konferencije. Dakle, stiče se utisak da je ministarstvo to namerno uradilo.

DW: Kako ocenjujete šanse tužbe protiv Memorijala na Vrhovnom sudu?

Roginski: Tužba Ministarstva pravde je potpuno neosnovana. Nije slučajno da se tužba ne poziva ni na jedan paragraf ili član zakona. Međutim, u sličnim postupcima 2013, kakvo iznenađenje, sudovi su bili na strani Ministarstva pravde. To navodi na pesimističke spekulacije. Ipak, nadamo se da će Vrhovni sud da pokaže veće poštovanje zakona i Ustava od nižih sudova. Pored toga, ruski Memorijal će u bliskoj budućnosti uložiti žalbu Ustavnom sudu.

DW: Šta u slučaju negativne presude po Memorijal?

Roginski: Ako ovaj pravni spor pogledate pažljivije, vidite da ugrožava strukturu društva kao celine, ali ne i svake pojedinačne organizacije koja je uključena. One mogu mirno da nastave rade, kao do sada, samo što više nisu formalno povezane sa nama. Osim onih koji su registrovane kao filijale ruske organizacije za ljudska prava Memorijal. Ukoliko izgubimo na sudu, one će morati ponovo da se registruju.

DW: To znači da još uvek niste razvili nekakvu kontra-strategiju?

Roginski: Ne, ne postoji konačna strategija, još nisam razgovarao sa advokatima. Mnogo toga će zavisiti od odluka Konferencije. Uprkos činjenici da se ona održava nakon saslušanja pred Vrhovnim sudom, ukoliko Konferencija odluči da se važeća struktura održi, mi ćemo razmotriti kako to da postignemo. Takođe, može da se desi da regionalni predstavnici kažu da nam nacionalna organizacija više ne treba, jer previše nervira vlasti. Šta da radite kad ste ispred svog vremena?