Spas u zadnji čas?
13. oktobar 2008.
Nemačka kancelarka Angela Merkel napustila je Pariz odmah posle sastanka. Njoj danas (13.10.) tek predstoji sednica vlade na kojoj će se doneti mere koje će važiti za Nemačku, a koje se zasnivaju na onome što je dogovoreno sa ostalim liderima EU. Svaka od 15 vlada koje koriste evro kao valutu može da, u okviru rešenja koja su predložena u Parizu, izabere paket mera koji joj najbolje odgovora. „Na taj način Evropa može da se uhvati u koštac sa finansijskom krizom“, izjavila je Angela Merkel.
Niz usvojenih mera služi da banke ostanu likvidne, te da im se dostavi dovoljno svežeg kapitala – naravno, samo za slučajeve gde to doprinosi stabilizaciji finansijskog sistema.
400 milijardi evra?
Državne garancije trebalo bi da omoguće da banke ponovo uspostave i međusobno poverenje, te da nastave da posluju jedna s drugom. Nemačka kancelarka smatra da su ciljevi mera koje će biti usvojene na nacionalnim nivoima: da se očuva razvoj privrede, osiguraju ušteđevine građana i stabilizuje finansijski sistem.
Ona nije iznela detalje paketa mera koje će usvojiti vlada u Berlinu na svojoj današnjoj sednici. Pretpostavlja se da bi vlada mogla doneti odluku o formiranju fonda od oko 400 milijardi evra. Merkelova je izjavila kako je uverena da će rezultati sastanka u Parizu imati pozitivan efekat i na berze.
Potrebne strukturne promene
Inače, predlog nemačke vlade biće dostavljen poslanicima u parlamentu kako bi ga oni oblikovali u zakonski predlog. Razlozi za to su proceduralne prirode jer zakon koji predlože sami parlamentarci može mnogo brže da se izglasa po hitnom postupku. Nemačka kancelarka je rekla kako će planovi vlade u Berlinu biti identični onima koje će usvojiti i vlada u Parizu.
Druge države evro-zone verovatno će slediti nemački primer. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je naglasio: "U ovom trenutku imamo posla s krizom i tražimo rešenje kako bismo uspostavili poverenje u banke. Međutim, čitav sistem moramo izgraditi na novim osnovama, na istinskim vrednostima kapitalizma i bez špekulanata. Oni koji su svet gurnuli u krizu za to moraju i da plate."
Jučerašnji sastanak u Parizu nije bio poslednji te vrste. Već u sredu (15.10.) će se sastati šefovi vlada i država cele EU, a u središtu njihove pažnje će ponovo biti finansijska kriza u svetu.