Spasavanje nemačke privrede

Kada tokom sledeećih meseci budu iscrpljena sadašnja sredstva – korišćenje zaostalih odmora, prekovremenih sati i skraćenog radnog vremena, Ritgers, koji je i potpredsednik CDU, očekuje „dramatičan porast nezaposlenosti“ i nelikvidnost i trenutno zdravih firmi.

„Ukoliko država ne preduzme neophodne mere preti velika opasnost da industrijska struktura Nemačke dugoročno i verovatno nepopravljivo bude narušena“, kaže Ritgers.

Nemački fond

Prema njegovom mišljenju trebalo bi osnovati „nemački fond“ u kome bi bilo bar sto milijardi evra i iz koga bi ugrožene firme dobijale kredite. Pomoć bi bila namenjena pre svega malim i srednjim firmama i Ritgers procenjuje da bi je dobilo do 200 takvih preduzeća. Uprava fonda analizirala bi situaciju u svakoj firmi koja zatraži pomoć i odlučivala kome bi trebalo odobriti pozajmicu, a kome ne. Ritgers ukazuje na zemlje kao što je Francuska u kojoj se već preduzimaju takve mere.

On smatra da budžet na taj način ne bi bio dodatno opterećen, jer bi, zapravo, bila reč o državnim garantijama na osnovu kojih bi onda banke davale kredite, a fond bio garant da će oni biti otplaćeni.

Na teret mladih

Dakle, novac bi morao zaista da se isplati samo ako neko preduzeće ne bi bilo u stanju da vraća dug banci.

I ekonomski stručnjaci imaju različite predloge kako izaći iz krize.

Tako predsednik Instituta za privredna istraživanja iz Halea Ulrih Blum predlaže program od 50 milijardi evra i zalaže se za poreske olakšice pre svega za mala i srednja preduzeća.

Istovremeno, predsednik podmlatka CDU Filip Misfelder smatra da se mora razmišljati i o smanjenju državnog duga, jer“novi krediti idu na teret mlađih generacija“.