Spolja kontrola - unutra sloboda

DW: Kao reakciju na napade u Parizu u novembru 2015. godine na snagu stupa odluka o pooštrenim kontrolama na spoljnim granicama Šengena - i za građane EU. Da li su sada svi sumnjivi?

Elmar Brok: Ne, ali verujem da je s obzirom na terorizam ispravno štititi naše spoljne granice. To znači: Moraju se sprovoditi kontrole. Tako je i predviđeno: Kontrola spolja, otvorenost u unutrašnjosti - to mora biti načelo.

Da li će sve zemlje Šengena moći da sprovedu ova nova pravila? Procedura je prilično komplikovana.

Mislim da će moći. Zbog toga određene zemlje poput Bugarske i Rumunije još uvek nisu članice Šengena,  jer još nisu ispunjeni određeni uslovi. Tamo se moraju bolje opremiti. Mi se svi u borbi protiv terorizma moramo pripremiti da bolje štitimo spoljne granice EU ako želimo zadržati otvorenost unutrašnjih granica.

Kritičari veruju da se tim kontrolama gubi važno dostignuće Evropske unije.

Ne, dostignuće je otvorenost u unutrašnjosti. Ako putujete unutar Evropske unije tu postoji sloboda putovanja. Spoljne granice moraju biti zaštićene. Ne vidi se na licima ljudi da li su oni građani Evropske unije ili ne.

Ali ipak ponovo se govori i o kontrolama na unutrašnjim granicama! U tom pogledu već postoje zamerke da bi takve kontrole mogle biti privi korak ka jačanju kontrole u unutaršnjosti.

Ja bih se snažno borio protiv toga. To bi bila i kontradikcija. Spoljna zaštita omogućava slobodu u unutrašnjosti. U pojedinim slučajevima se može vršiti kontrola i u unutrašnjosti ako postoji neposredna opasnost. To je već rađeno na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2006. godine u svrhu zaštite od britanskih huligana. I to je dozvoljeno od slučaja do slučaja. Postoje i kontrole unutar zemlje nezavisno od granica. Nemačka policija čak može ići do Holandije kako bi pratila osumnjičene. Sve to pripada Šengenskom sporazumu. To znači mnogo više kontrole, ali za normalne građane mnogo više slobode za putovanja.

Pogledajmo kako praktično sprovesti nova pravila: Trebalo bi sistematski upoređivati poternice. U prošlosti je stalno bilo problema u komunikaciji između vlasti pojedinih država članica. Kakva je trenutno komunikacija?

Verujem da je komunikacioni sistem u okviru Šengena tehnički dobro opremljen. No mi smo imali problem čak i u nemačkim saveznim pokrajinama jer kompjuterske mreže nisu bile kompatibilne. Ako su migranti bili registrovani u Bavarskoj onda u Šlezvig-Holštajnu nisu znali ništa o tome. Anis Amri (atentator iz Berlina - prim.red.) je mogao da se kreće sa brojnim identitetima jer saradnja između opština i saveznih zemalja nije funkcionisala. Mislim da je poslednjih meseci i godinana u EU bio izvršen mnogo veći pritisak kako bi se obezbedilo to da imamo sigurnost od kriminalaca, ali slobodu za građane koji se ponašaju onako kako bi trebalo.

Da li je pooštravanje kontrola onda uopšte adekvatna reakcija na vrstu terora s kojim se sada pojačano suočavamo? Vlasti upozoravaju od napada od strane takozvanih "usamljenih vukova".

Ništa ne nudi savršenu zaštitu. To smanjuje mogućnost teroristima, ali time nije ukinuta opasnost. Kako bi se uhvatili takvi "usamljeni vukovi", moramo pojačati zaštitu granica i obalsku stražu, tajne službe u unutrašnjosti moraju više sarađivati. Potpune zaštite od nasilnih kriminalaca, među kojima su i bombaši samoubice, neće biti. Ali obaveza je Evropske unije da im što više ograniči mogućnosti. Pooštravanje kontrole na spoljnim granicama Šengena će tome doprineti.

Elmar Brok (CDU) je član Evropskog parlamenta.

Intervju vodila: Fridel Taube