Spoljna politika i ženska prava

Pred dvoranom u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova patroliraju dva pripadnika obezbeđenja. Iza vrata održava se konferencija. Na njoj su pretežno žene, samo je nekoliko muškaraca. Većina učesnica i učesnika je prvi put u Ministarstvu. „U ovoj zgradi se ne održavaju često konferencije za žene“, priznaje državna sekretarka u Ministarstvu Kornelija Pipe. Ta političarka liberala (FDP) prošle sedmice (28.6.) organizovala je panel-diskusiju na temu nasilje nad ženama. „Nad ovim se treba zamisliti!“ – ocenila je. Žene iz publike glasno aplaudiraju.

Nasilje nad ženama je problem u celom svijetu. Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije koje je objavljeno krajem 2012, preko 70 odsto žena u Etiopiji doživelo je seksualno ili fizičko zlostavljanje od strane partnera. I u Japanu, zemlji sa najnižom stopom nasilja nad ženama, čak 15 odsto žena doživelo je nasilje. U Nemačkoj, prema istraživanju Ministarstva porodice, oko jedna četvrtina žena bila je bar jednom u životu žrtva nasilja partnera. Jedna od učesnica konferencije prepričava da je uzaludno pokušavala da pronađe mesto u nekoj od sigurnih kuću za zlostavljane ženu u Bavarskoj. Sve su bile pune: „Jednostavno, takvih mesta je u Bavarskoj malo.“

Prava žena kao tema pregovora

Nemačka je vrlo „aktivna“ kad su u pitanju prava žena unutar države i borba protiv porodičnog nasilja, kaže Kornelija Piper. Osim toga, vlada se zalaže za uvođenje međunarodnog dana devojaka i podstiče različite projekte u cilju jačanja prava žena širom sveta: kampanja protiv porodičnog nasilja i genitalnog sakaćenja, jačanje ženskog pokreta u Avganistanu. „Smatram da možemo da uradimo i mnogo više, pogotovo po pitanju spoljne politike“, smatra Piper.

Nije dovoljno samo podsticati projekte. Problemi vezani uz prava žena moraju da budu tema i tokom pregovora vlada. Piper veruje da bi se na taj način druge zemlje „približile našim vrednostima po pitanju ljudskih i ženskih prava“. Na primer Turska: pregovori između Ankare i Evropske unije mogli bi značajno da utiču na jačanje ženskih prava, sigurna je Piper.

Publicistkinja Necla Kelek poreklom iz Turske, tvrdi da je u toj zemlji, naročito u tradicionalnim, ruralnim krajevima, problem nasilja u porodici još uvek veoma izražen. Ali turska vlada ne čini ništa po tom pitanju. „Država uopšte nema nameru da izgradi neku svoju ili pomogne već postojeće sigurne ženske kuće.“ Kelek je, u saradnji sa drugim ženama, pre nekoliko godina osnovala sigurnu kuću i sada skuplja donacije u Nemačkoj. „Za mene je neverovatan fenomen to koliko neka osoba može sama da postigne.“

Kratkoročni projekti

Auma Obama potvrdno klima glavom. Ta aktivistkinja za ljudska prava osnovala je fondaciju „Snažni glasovi“ (Sauti Kuu): kroz muziku i pozorište deca i mladi bi trebalo da steknu samopouzdanje i nauče da kažu „ne“. Osnovala je fondaciju jer je, kaže, bila frustrirana zapadnjačkim razvojnim strategijama: međunarodni akteri podstiču projekte, ali oni su u kratkoročni – traju pet, a ponekad i samo tri godine: „U životu nekog deteta to ne znači ništa – ta deca, nakon toga, jednostavno moraju da se vrate na ulice“, kaže ta Kenijka.

Osim toga razvojne politike često sputavaju: „Beli čovek dođe i kaže šta treba da se uradi. Ali problemi bi trebalo da se rešavaju drugačije.“ Suviše malo pažnje se posvećuje temi emocionalnog nasilja nad ženama, a i ta vrsta nasilja ostavlja duboke traume. „Nasilje nije samo prolivanje krvi. Postoji i drugačije nasilje“, ističe Obama nadglašavajući pljesak publike.

Na kraju diskusije, Kornelija Piper obećava da će Ministarstvo spoljnih poslova i sledeće godine organizovati konferenciju za žene. „Nadam se da će tada biti više muškaraca“, zaključuje Piper.

Autorke: Naomi Konrad / Svjetlana Rezo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković