Spor oko „Majn kampfa“

Kada je u januaru ove godine objavljen „Majn kampf“ (Mein Kampf) Adolfa Hitlera u komentarisanom izdanju, u nemačkoj javnosti diglo se mnogo prašine. Oko 3.700 napomena istoričara u fusnotama, čitaocu bi trebalo da omogući stavljanje u kontekst Hitlerovih reči. U roku od nekoliko nedelja prodalo se prvih 70.000 tih komentarisanih izdanja, kaže rukovodilac tog projekta Kristijan Hartman sa minhenskog Instituta za savremenu istoriju. Peto izdanje upravo se isporučuje knjižarama.

Sedamdeset godina nakon Hitlerove smrti, istekla su autorska prava za njegovu knjigu. Pravno gledano, to delo je huškačko, ali komentarisano izdanje Instituta za savremenu istoriju je naučna verzija dela – što je legalno.

Izdavač iz Lajpciga kao vuk u janjećoj koži

Sada međutim, izdavačka kuća „Šelm“ (Schelm) iz Lajpciga, specijalizovana za desno-orijentisane knjige, želi da Hitlerovu knjigu objaviti bez naučnih komentara. Na internet-stranici tog izdavača „Volkstod.com“ (Volkstod – narodna smrt, prim.ur), može se pročitati: „Originalni tekst služi prosvećivanju naroda, odbrani od protivustavnih težnji, kao i istorijskom dokumentovanju u naučnim okvirima.“

„To je apsolutno strašno, ali to istovremeno pokazuje koliko je naš projekat važan“, ocenjuje Hartman navode lajpciškog izdavača. Pokušaji da se zaustavi distribucija nekomentarisanog izdanja „Majn kampfa“ mogli bi da budu veoma teški, dodaje Hartman: „Pravno stanje potpuno je nejasno.“

Naučnici sa minhenskog Instituta ionako su s napetošću iščekivali da li će se pojaviti neko ko će da prekrši tabu. I – „upravo to se sada događa“. Ipak, kaže Hartman, „ta dva projekta – onaj sa komentarima i onaj bez njih – ne konkurišu jedan drugom. Reč je u stvari o političkom sukobu.“

„Majn kampf“ jeste i ostaje huškačka knjiga

Namere lajpciškog izdavača dospele su centar pažnje i zbog jedne vlasnice knjižare u Bavarskoj. „Ona je najavila da će originalno izdanje da reklamira slikom Hitlera“, izjavio je za DW Kristofer Rozenbuš iz Tužilaštva u Bambergu. Tužilaštvo je pokrenulo istragu, jer je za to dovoljna i sama sumnja da je reč o huškanju.

Tako je pažnju privukla i izdavačka kuća „Šelm“. Pitanje da li ona knjigom „Majn kampf“ širi huškačke sadržaje moglo bi uskoro da bude tema pred sudom. Izdavač odgovara da se u knjizi nalazi uvodna reč koja sadrži komentare. Da li je to dovoljno da se tekst oceni kao original koji se koristi u svrhe naučnih istraživanja? „Ne, govoriti o prosvećivanju naroda u ovom slučaju je glupost“, izričit je Hajo Funke, profesor pri berlinskom Institutu za političke nauke „Oto Zur“. „To je agitatorski, antisemitski i prljav tekst.“

Onaj ko podstiče na mržnju protiv neke nacionalne, rasne, religijske ili druge grupe na osnovu njenog etničkog porekla, u Nemačkoj može da bude krivično gonjen zbog huškanja. I veličanje nacionalsocijalizma je kažnjivo.

Ali, nije sve tako jednostavno. Student ili naučnik, koji knjigu „Majn kampf“ koriste u originalnoj verziji kao izvor, ne mogu krivično da budu gonjeni. Zato i izdavačka kuća „Šelm“ želi da njeno izdanje bude shvaćeno tako da je u službi nauke i na svojoj internet-stranici distancira od huškačkih odlomaka u knjizi. Oni tako žele pravno da se ograde. Ipak, to što se izdavač nalazi na internet-adresi „Volkstod.com“ i izdaje samo knjige i spise koji odgovaraju ideologiji desničara, govori dovoljno samo za sebe.

Zabrana nije rešenje

Nakon isticanja autorskih prava, „Majn kampf“ nije izričito zabranjen. „Stav određenih ljudi, međutim, ne možete nijednom zabranom da promenite“, smatra stručnjak za desni ekstremizam Kaj Brinkmajer. Ali, ukazuje, postoji opasnost da bi neko ko do sada nije imao nikakve veze s desničarskim idejama, mogao da ih poprimi ako se ta knjiga nekomentarisano bude prodavala.

I hamburški sociolog i kulturolog Horst Petker ne smatra da bi trebalo zabraniti „Majn kampf“, ali smatra da je komentarisano izdanje bolje. Takvo izdanje je, kaže, nekada i sam hteo da izda, ali tada još nisu bila istekla autorska prava. „Strahujemo od desno-ekstremnog talasa, ali u drugim zemljama do toga nije došlo. 'Majn kampf' može da se kupi čak i u Izraelu u prevodu na hebrejski.“

Petker dodaje da situacija u Nemačkoj oko izdavanja Hitlerove knjige samo pokazuje da Nemci ne znaju kako da se nose s nacionalsocijalističkom prošlošću. „Neophodno je da se kao društvo konačno kulturološki suočimo s tim. 'Majn kampfu' je mesto u javnoj debati.“

Na „Majn kampf“ gledati u istorijskom kontekstu

Hitlerov „Majn kampf“ nije samo huškački spis. U toj knjizi mogu se naći i stvari koje su nemačkom obrazovnom građanskom sloju tadašnjeg vremena itekako mogle da se dopadnu, kaže Petker i objašnjava: „On recimo tamo piše kako bi čovek trebalo mnogo da čita i Minhen opisuje kao lep grad.“ Međutim, sa današnje tačke gledišta shvata se da je sve pisano u kontekstu rasističke ideologije – sve do uništenja Jevreja, dodaje sociolog. „Sama činjenica da je Hitler u svojoj knjizi pisao o brutalnoj, rasnoj ideologiji i uništenju Jevreja, protivnicima holokausta dokazuje suprotno.“

Sa izdanjem bez komentara izdavačka kuća „Šelm“ popunjava određenu prazninu, smatra sociolog Hajo Funke, ali dodaje da ono nije podobno za kritičku interpretaciju. Funkea interesuje kako će se dalje razvijati slučaj oko izdanja Hitlerove knjige bez komentara, jer ako se izdavačka kuća „Šelm“ zbog toga zaista bude našla pred sudom, onda bi to moglo da ima i posledice po izdanje Instituta za savremenu istoriju sa naučnim komentarima.