Sporni predlog Austrije

Grčka konačno mora bolje osigurati svoju granicu sa Turskom, a ako to ne učini, "pronaći ćemo druge načine", poručio je austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc, u petak, tokom sastanka ministara spoljnih poslova i odbrane u Amsterdamu, piše Špigel. Kurc je tom prilikom ukratko pojasnio i kako bi ti drugi načini izgledali: "Postoji jaka spremnost u Makedoniji drugim državama da se priliv izbjeglica smanji, oslabi ili čak i zaustavi." Špiegel piše da Beč tu "spremnost" očito želi da "iskoristi i - ukoliko bude potrebno - pošalje vojnike u te balkanske zemlje kako bi osigurali granice i registrovali izbeglice. 'Ako Grčka ne bude htela da prihvati pomoć, Makedonija i druge zemlje su spremne da to učine', rekao je Kurc. Kao jednu od tih zemalja, Kurc naveo Srbiju. Moguće su, tri varijante: saradnja sa celom Evropskom unijom, koalicija država koje su posebno pogođene ili bilateralni dogovori."

Austrijski Standard piše da su ovu inicijativu u Amsterdamu uputili Kurc i novi austrijski ministar odbrane Peter Doskozil, pojašnjavajući da se njihov predlog odnosi na zajedničku policijsko-vojnu akciju u Makedoniji i Srbiji. "Tu postoji hitna potreba za delovanjem, obrazložio je Doskozil svoj predlog. Kako usvojene mere za osigruranje spoljnih granica EU u Grčkoj i uspostavljanje prihvatilišta za izbeglice (tzv. hotspotova) ne funkcionišu, mora se razmišljati o tome da se duž Balkanske rute uspostave hotspotovi te da se i vojnici angažuju radi osiguravanja granica", piše Standard napominjući da je planirano da Kurc naredne nedelje tim povodom poseti pomenute balkanske države.

"Cilj mora biti jasan. Pristiže previše izbeglica i njihov priliv se mora znatno smanjiti ili čak zaustaviti," rekao je Kurc. On je prvi nagovestio da bi Austrija zaista mogla da zatvori svoje granice: 'Ukoliko ne dođe do rešenja na grčko-turskoj granici, onda se ono mora pronaći na drugoj granici. U najgorem slučaju se rešenje mora naći na austrijskoj granici'", prenosi Standard reči austrijskog šefa diplomatije. Špigel piše da bi ta Kurcova izjava u Atini i glavnim gradovima balkanskih zemalja mogla biti shvaćena kao upozorenje. "Jer, zastoj izbegličkog talasa koji se u tom slučaju očekuje, ima potencijal da za čas destabilizuje zemlje poput Slovenije, Crne gore ili Bosne i Hercegovine", upozorava Špigel.

Kulturni delatnici u Hrvatskoj traže smenu ministra Hasanbegovića

Berlinski Tagescajtung (tac) se osvrće na "kulturnu borbu" u Hrvatskoj, odnosno na proteste protiv novog ministra kulture Republike Hrvatske Zlatka Hasanbegovića. Osvrćući se na to da je kulturna scena i u petak (5.2.) u Zagrebu protestovala, tac pojašnjava da je više od 1.130 kulturnih delatnika u jednom pismu zatražilo smenu ministra. Mnogi demonstranti strahuju da država ubuduće neće više finansijski pomagati projekte levog spektra i one koji se tiču zaštite okoline. Pozorišni reditelji, nezavisni novinari, pisci, zaposleni u filmskoj industriji i drugi, kritikiju i to što Hasanbegović do sada nije imao nikakvog posla s kulturnom politikom u Hrvatskoj", piše tac ističući i da su se intelektualci i umetnici iz građanskog miljea i iz HDZ priključili protestima.

"Proteste su dodatno podstakle i Hasanbegovićeve izjave o antifašizmu i socijalističkom Titovom režimu. Zlatko Hasanbegović se kao član 'Počasnog blajburškog voda' politički jasno pozicionirao desno - protiv antifašista u Drugom svetskom ratu", piše tac.

Hasanbegović smatra da su muslimani i Hrvati jedna nacija

"Dok levi tabor, poput onog u kojem je Slavko Goldštajn, pobedu Titovog režima protiv nacista i nacionalista i Titovu kasniju borbu protiv staljinizma, interpretira kao pobedu nad varvarstvom i totalitarizmom, istoričari iz desnog tabora Josipa Broza Tita vide kao diktatora koji je sa svojom 'frazeologijom antifašizma', vodio borbu protiv svih Hrvata s nacionalnim osećajem.

Hasanbegović je kao istoričar pre svega postao poznat po svom delu 'Muslimani u Zagrebu'. Politički zastupa tezu koju je propagirao osnivač ustaške države Ante Pavelić - da su bosansko-hercegovački muslimani i Hrvati jedna nacija sa različitim religijama. Taj nacionalizam koji obuhvata i Bosnu i Hercegovinu sada čini komplikovanijom političku situaciju u desnom taboru u Hrvatskoj. Jer, Franjo Tuđman, osnivač države Hrvatske koja se 1991. proglasila nezavisnom od Jugoslavije, u Drugom svetskom ratu je i sam bio partizanski general. Kadrovska politika sadašnjeg vođe HDZ, bivšeg šefa tajne službe Tomislava Karamarka, međutim daje zaključiti da građansko i nekadašnje antifašističko stranačko krilo HDZ gubi na uticaju. HDZ se, izgleda, sve više skreće udesno", zaključuje tac.