Sporno zaboravljanje logora u Srbiji

Potpisivanje Sporazuma o saradnji u progonu počinilaca ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida između Tužilaštava za ratne zločine Srbije i BiH, predviđeno u Hagu 8. i 9. jula, odloženo je na predlog glavnog tužioca BiH Milorada Barašina.

Kako se navodi u saopštenju koje je medijima poslalo Tužilaštvo Srbije, u dopisu tužiocu za ratne zločine Srbije Vladimiru Vukčeviću, Barašin obrazlaže ovaj potez „sa žaljenjem”, navodeći da mu je Ministarstvo pravde BiH naknadno dostavilo drugo mišljenje „u kojem je izraženo neslaganje sa tekstom Sporazuma, te je dat predlog izmena Sporazuma koji suštinski menja raniji tekst“.

„Tužilaštvo BiH smatra da Sporazum predstavlja dobru polaznu osnovu za dalji nastavak pregovora u cilju utvrđivanja konačnog teksta i pozvalo Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije da iznese svoje mišljenje. Tužilaštvo će prihvatiti poziv za ponovno usaglašavanje stavova u cilju unapređenja saradnje dva tužilaštva i pomirenja u region“, navedeno je u saopštenju Tužilaštva za ratne zločine Srbije.

Sporne odredbe sporazuma

O kojim se konkretno mjestima razmimoilaženja govori i šta je bilo sporno, iz Tužilaštava obe zemlje nisu komentarisali. Međutim, nevladine organizacije u BiH su poslednjih mesec dana upozoravale na ozbiljne propuste u predloženom tekstu Sporazuma, posebno ističući činjenicu da se tekst krije od javnosti i da bi trebalo da se ratifikuje u Parlamentu, a ne na ovakav način.

Sinan Alić, predsednik Fondacije „Istina, pravda, pomirenje“ iz Tuzle, kaže za Dojče vele da je odgađanje Sporazuma dokaz o neozbiljnom vođenju čitavog procesa. „Fondacija je prva skrenula pažnju javnosti na način kako je Barašin bio spreman da potpiše taj sporazum koji je zapravo predstavljao gubljenje pravnog suvereniteta države BiH, i pretvaranje Tužilaštva BiH u tehnički servis Vukčevića.“

Alić je objavio tekst sporazuma na stranicama Fondacije i apostrofirao ključne probleme – Na prvom mestu, sporna je definicija područja primene, odnosi se na građane obe države za ratne zločine počinjene u BiH, što znači da su zločini na teritoriji Srbije, poput logora, ovim sporazumom izuzeti.

Prema Alićevim rečima, Ministarstvo pravde je upravo ovo navelo u svojim primedbama koje je iznosilo Tužilaštvu, zahtevajući i da se iz preambule Sporazuma izbriše konstatacija da tužilaštvo BiH ne vodi ni jednu istragu za zločine počinjene na području Srbije. „To je nonsens. Prihvataš činjenicu da ti ne ideš tamo, a dopuštaš da neko drugi na tvom terenu, uslovno rečeno to radi“, kaže Alić.

Druga vrlo važna stvar u Sporazumu, kaže Alić, jeste da on obavezuje Tužilaštvo BiH da Tužilaštvu Srbije dostavi sva dokumenta u vezi sa slučajevima koje istražuju. „A koje srpsko Tužilaštvo najčešće nema. Slučaj Jurišić je pokazao kako se radilo. Tužilaštvo Srbije, kada je pokrenut slučaj Jurišić, u fascikli je imalo nalog za istragu i jednu turističku mapu Tuzle. I ništa više. Da je ovaj sporazum bio tada potpisan, Tužilaštvo BiH bi bilo u obavezi da svu dokumentaciju, obimnu dokumentaciju koju prikupljaju godinama, samo prosledi u Beograd i isto tako u slučajevima Divjaka, Ganića, Vučurevića…“, pojašnjava Alić.

Bez dodatnih opterećenja odnosa BiH i Srbije

S obzirom da su pomenuti slučajevi naneli veliku štetu odnosima dve zemlje, pitali smo ambasadora BiH u Srbiji Borišu Arnauta da li će odlaganje potpisivanja sporazuma. dodatno otežati sudske procese koji se trenutno vode.

„Odlaganje potpisivanja sporazuma neće otežati odnose BiH i Srbije, ni pomenute procese. Naravno, i dalje će stajati otvorena pitanja ovakvih vrsta hapšenja kao što su bili Ganić, Jurišić i Vučurević. Bitno je da se problem što pre reguliše i da taj sporazum neće imati uticaja na sporazume između dve zemlje koji su aktuelni“, pojasnio je Arnaut.

Podsetimo, Sporazum između dva Tužilaštva trebalo je da bude potpisan 8. i 9. jula u Hagu. U poslednje dve godine Srbija je, na osnovu međunarodnih poternica, omogućila u slučaju „Dobrovoljačka“ hapšenje Ejupa Ganića u Londonu i Jovana Divjaka u Beču, u Beogradu je uhapšen Ilija Jurišić zbog slučaja „Tuzlanska kolona“, kao i Tihomir Purda zbog nedokazanog zločina u Vukovaru. Sve potjernice i optužnice pobijene su pred sudom u Velikoj Britaniji, Apelacionim sudom u Srbiji, a Tužilaštvo iz Beograda je samo odustalo od daljeg progona Tihomira Purde.

Potpisivanju sporazuma u Hagu 8. jula, trebalo je da prisustvuju Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, američki ambasador za ratne zločine Stiven Rep, predstavnici Ambasade SAD u Beogradu i Odeljenja za ljudska prava i vladavinu prava pri Misiji OEBS-a u Srbiji.

Autorka: Žarka Radoja, Beograd
Odg. urednik: Nemanja Rujević