Sport je pre svega zadovoljstvo

„Treniram 28 sati nedeljno. Mnogo sati svog života sam proveo u gimnastičkoj sali ili na treningu. Do sada se moj život sastojao pretežno od gimnastike, škola je išla pored toga, i druge stvari, ali, dokle god pravim karijeru, sve će određivati gimnastika.“

Fabijan Hambuhen, svetski šampion u gimnastici je postao sa 19 godina. Izgleda kao da mu je 16. Otkako je ostavario prvi veliki uspeh, jedan je od idola mladih u Nemačkoj.

„To je normalno, sportista nekad ima manje, nekad više volje, ali ambicija me ipak pokreće, san koji imam od detinjstva, da jednoga dana postajem olimpijski šampion; tako gledano, nema dana kada kažem sebi: hajde manje da treniram, da se malo opustim, nego se trenira svakog dana i to žestoko.“

U takav režim života spada i stroga, dijetalna ishrana. Mnogo povrća, stalna kontrola težine i, naravno, uzdržavanje od pušenja i alkohola.

Putin tražio raport

Kada je reč o mladima koji treniraju i aktivno se bave sportom, znači i takmiče na bilo kom nivou, takvi mladi u pravilu imaju podršku roditelja. A to ukazuje na stabilnu porodicu i brigu o deci, dok su problemi pre svega finansijske prirode.

U takvim porodica deca takođe žive zdravo. Pritiska nema, osim ako su roditelji preterano ambiciozni. Ostale institucije gaje relativno zdrav odnos prema mladim sportistima, čega dugo ni same nisu bile svesne.

To su pokazale tek Olimpijske igre u Pekingu 2008. i čuveno nadmetanje SAD, Kine i Jamajke oko toga ko ima više vrednijih medalja. Ispostavilo se da svako računa na svoj način i prema nekom svom kriterijumu. A druge strane, zbog slabog uspeha ruskih sportista, premijer Vladimir Putin je vidno iznerviran tražio raport sa lica mesta od šefa ruske olimpijske delegacije u Pekingu. Bilo je neprijatnih scena.

Sport u službi politike

Olimpijada u Pekingu pokazala je koliko je sport još uvek u službi politike i samodokazivanja nekih velikih nacija. Takva vrsta razmišljanja u Nemačkoj ne postoji. Individualna kultura razvila je i svest o individualnom uspehu.

Doduše, biciklizam i konjički sport pokazali su da ni veliki broj nemačkih poslenika sporta nije tako naivan kada je reč o dopingu. No, sport u Nemačkoj, načelno, predstavlja dobar osnov i podsticaj za zdrav život mladih. Zato se sa sportom počinje srazmerno rano, i nije lako naći slobodno mesto već u klubovima za predškolsku decu.

Pritisak je stvar individualnog pristupa, a ne grupnog mentaliteta ili tradicije kao u Kini. I bivša svetska šampionka u plivanju, Franciska Van Almsik, koja je još sa 16 godina bila jedna od najboljih plivačica sveta, zato sa osmehom prihvatila činjenicu da je sa 18 na istom šampionatu podbacila, rekavši da je pritisak bio prevelik i da ga je stvorila – ona sama.

Autor: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković