Sprečiti bol bez lekova

Pre deset godina, Ute je imala problema sa kičmom - diskus hernija. Tada je počela patnja za tada 40-godišnju, aktivnu ženu. Prvo je bila uspešno operisana, ali dve godine kasnije - opet diskus hernija. Druga operacija je rezultirala upalom, od koja se više nije izlečila:

„Situacija je beznadežna. Nisam mogla da se krećem, morala sam da uzimam visoke doze morfijuma. Bila sam očajna i ni na koji način nisam mogla da živim normalnim životom“, priča Ute.

Slično kao i ona, prolaze mnogi pacijenti sa hroničnim bolovima. Redovno uzimaju opijate, koji međutim, imaju ozbiljne nuspojave, a stvaraju i zavisnost.

„Ovi lekovi su me bacili u depresiju. Povukla sam se, više nisam održavala prijateljstva. Osam godina sam živela sasvim izolovana, kod kuće, uz muža koji se prilagodio mojoj sudbini.“

Umesto bola prijatni žmarci

Ute već skoro godinu dana ne uzima morfijum, ugrađen joj je moderni neurostimulator. Reč je o nizu od osam malih metalnih pločica, elektrodama, koje su kao tanak štapić položene duž nekoliko pršljenova u blizini nervnih niti. Oni emituju električnu struju. Kabl vodi duž kičme do kuka. Pod kožom se nalazi baterija sa uređajem za upravljanje, veličine kutije šibica. Torsten Ritman, neurohirurg sa Univerzitetske klinike u Kelnu, operisao je Ute i ugradio joj neurosimulator.

„Neurostimulacija funkcioniše u principu tako što prevari mozak. Stavili smo elektrode na kičmenu moždinu kako bi smo signal bola zaustavili na određenom nivou. Umesto bola, bolesnik oseća vrlo prijatne žmarce“, objašnjava doktor Ritman.

Neurostimulacija ne pomaže samo onima koji su neuspešno operisali diskus herniju. Postoje mnoge druge bolesti i povrede koje izazivaju trajne i jake bolove. Na primer, angina pektoris, jaka infekcija herpesom ili kila. Ima mnogo onih koji su stradali u saobraćajnoj nesreći ili su povređeni ili ranjeni nasiljem: „Poslali su nam mnogo ljudi koji su bili u ratovima, kojima su udovi amputirani, ljudi koji su doživeli automobilsku nesreću, ili pali sa motora… Svima njima ova metoda puno pomaže“, kaže neurohirurg iz Kelna.

Implantacija ide relativno brzo i obično se odvija glatko. Posle samo nekoliko dana, pacijent može da izađe iz bolnice. Ute je intervenciju nazvala „sitnicom“. Njen život se promenio, oseća se kao potpuno normalna osoba mada joj kičma i dalje stvara problema. Najvažnije je da ne boli.

Autori: Fabijan Šmit / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković